Берлин напада Саркозија

ТРАГОМ ВЕСТИ
И овога пута се показало да су интереси јачи од политичке љубави: упркос чињеници да је Ангела Меркел политичким флертом са новим француским председником желела да парира тандему бивших државника Герхарду Шредеру и Жаку Шираку, званични Берлин је, први пут отворено и директно, осуо паљбу на Николу Саркозија.

Разлог: успех либијске дипломатске иницијативе брачног пара Саркози, поводом ослобађања бугарских болничарки над чијим главама се, због оптужби да су намерно заразиле вирусом сиде неколико стотина либијске деце, надносила опасност већ изречене смртне казне.

У званичном реаговању немачке владе потиснута је, међутим, дипломатска завист, а у први план су избили, политички и државни интереси.

Најпре о дипломатској суревњивости. Припрему терена за споразум са Гадафијем у тешким, дугим и деликатним преговорима обавио је "тријумвират Б" – Брисел, Беч и Берлин.

Бивши шеф аустријске дипломатије и потом комесар за спољну политику ЕУ, Бенита Фереро-Валднер је три године, у завршници уз асистенцију немачког шефа дипломатије Франка Валтера Штајнмајера – његова земља је у то време била на "кормилу" Европске уније – преговарала са Триполијем, а сценарио нормализације односа са "отпадничком земљом" утаначили су Валднерова, Штајнмајер и, у име Либије, Саиф ал Ислам ал Гадафи, син либијског вође Моамера Гадафија.

Кајмак је, међутим, убрала Француска, захваљујући ортачком ангажовању, у последњи час, и на своју руку, брачног пара Саркози: жена француског председника Сесилија је испословала пуштање из либијског затвора бугарских болничарки – на чему је ЕУ упорно и дуго инсистирала – а њен муж је тај дипломатски успех брзометно преточио у економску корист за сопствену земљу.

Саркозијев "загрљај" са Гадафијем био је "злата вредан": француски председник је склопио уговор са Триполијем о уносним војним пословима: продаја и модернизација борбених авиона Либији, затим ратних лађа, укључујући и најмодерније подморнице и коришћење нуклеарне енергије са либијске стране (изградња нуклеарног реактора и поседовање одређених, великих, количина обогаћеног уранијума) у, званично, мирнодопске сврхе.

Званични Берлин је, преко државног секретара у министарству спољних послова Гернота Ерлера, констатовао да су тим "политички проблематичним" споразумом, који "задире у европске интересе", директно погођени немачки национални интереси, конкретно интереси великог немачког концерна "Сименса", што је, упозорава Ерлер, неизоставно захтевало претходне "консултације Берлина и Париза".

Немачки концерн "Сименс" је, како се сада испоставило, одавно и упорно нудио Либијцима уговор о коришћењу "обновљивих извора енергије", али из Триполија није било одговора. Велики посао је изненада поверен француском националном холдингу "Арева", без знања "Сименса", иако моћна немачка компанија у француском холдингу располаже са преко тридесет одсто акција.

У Берлину се наједном упозорава на опасност Саркозијеве либијске авантуре: Гадафи ће имати на располагању модерну нуклеарну технологију, укључујући и 1.600 тона обогаћеног уранијума, што би, по проценама неких немачких политичара могло, директно (са либијске) или индиректно, са неке треће, Либији пријатељске, стране да буде опасно.

Вашингтон је због тога, како преносе немачки медији, упозорио Париз "на будност". "Гринпис" је Саркозијев потез оценио "крајње неодговорним", а увек запаљиви посланик зелених у Европском парламенту Данијел Кон Бендит је констатовао како је "апсолутно сулудо" то што је Саркози овим споразумом "рехабилитовао једног диктатора".