Ангела – најдража грчка кума

Солун – Свако се чеше тамо где га највише сврби, те се тако традиционално агилни и ангажовани грчки документаристи највише „чешу” по тешкој економској кризи, која Грчку држи заробљену у рецесији дуже од шест година.

Разорни утицајиполитике штедње на јужној периферији Европе, инспирисане од стране Немачке, контроверзно гашење грчког јавног сервиса – ЕРТ, успон левице и Ципраса уз повике „Отпустите ’тројку’!”, отварање широког спектра актуелних питања, међу којима највише звечи оно– отићи или остати у Грчкој, неке су од најзначајнијих тема грчких дугометражних документарних филмова (укупно их је 60!) који се приказују на 16. Фестивалу документарног филма „Слике 21. века” у Солуну.

У светлу најновијег 48-часовног штрајка запослених у државном сектору (који су највише погођени смањивањем буџета), учесталог појављивања немачке канцеларке на овдашњим малим екранима (поводом украјнинских догађаја) и чињенице да се Грцима на помен Ангеле Меркел диже коса на глави, највише одјека има 105-минутни филм „Кума” познатог грчког телевизијског новинара и документаристе Стелиоса Кулоглуа. Та кума из наслова који је директна алузија на славнији филм „Кум” Ф.Ф. Кополе јесте Ангела Меркел, а кроз опсежно истраживање њене личности и грађење њеног портрета као једног од кључних ликова у саги о европском дугуКулоглу документује друштвене и економске последице и текуће недаће дужничких народа Грчке, Шпаније и Португалије.

У уводним кадровима смех изазива појављивање немачког стенд-ап комичара, Меркелиног имитатора, који парафразирајући познате изјаве најмоћније жене света у једном тренутку каже: „Ја сам Ангела Меркел и ја сам кума три прасета”, алудирајући управо на три земље најжешће погођене кризом. Тај уводни смех брзо умине када аутор дубоко урони у биографију Меркелове: од њеног рођења у породици скромног протестантског пастора, припадништва пионирском одреду НДР, најбоље математичарке у разреду, љубитељице секс-комедије „Помпеја” (1971) и „Легенде о Паулу и Паули”(из 1973), повучене физичарке до њеног метеорског политичког успона, уз издају свог ментора Хелмута Кола (данас је оштро критикује), њене бесконачне жеље за моћи, сугестија да је фалсификовала своју политичку каријеру и да управља пословима државе у маниру дон Корлеонеа – трезвеног али модерног гангстера – и да је постала главни благајник Европе...

О свему овом горе наведеном у Кулоглуову камеру, са пуно ауторитета говоре: демохришћанска ветеранка Гертруда Хохлер и аутор књиге „Кума: како Ангела Меркел реконструише Немачку”, којом је инспирисан и филм и његов назив, Ангелина пријатељица и званични биограф Евелин Рол, која признаје да канцеларка третира политику као физичар који врши експерименте, Наоми Клајн, која изјављује: „Ако бих сада морала да напишем књигу ’Доктрина шока’, била би на грчком”, истраживач и новинар листа „Тагесшпигел” Хералд Шуман, који Меркелино банкарско чинодејствовање ставља под лупу, европски парламентарац Данијел Кон-Бендит и многи други. Ту је и грчка, шпанска и португалска „сиротињараја” која је остала без посла, крова над главом и основних средстава за живот и која слабо шта разуме шта су то кума и франкфуртска клика (међународни банкарски олигарси који дрмају Европом), али врло добро зна да јој „тројка” (Европска комисија, Европска централна банка и ММФ) среће донела није.

О последицама резова „тројке” по, што би рекла Меркелова– нерадне европске јужњаке који стално нешто празнују,говори и документарац „Изгубљен сигнал демократије” Јоргоса Авгеропулоса, филм који говори о бруталном крају грчког јавног сервиса, државне радио-телевизије ЕРТ. У јуну прошле године портпарол владе министра Антониса Самараса обелоданио је проглас да јавна потрошња треба да буде драстично смањена и да не сме бити „светих крава” међу којима је и грчки јавни емитер, који је престао да постоји после 75 година. Без претходне најаве, 2.656 радника је истог тренутка отпуштено.

Један од најжешћих противника затварања станице био је Алексис Ципрас, лидер левичарске коалиције Сириза, који је био једно од највећих откровења на последњим грчким изборима. Управо њему посвећен је документарни филм „Нада на линији” Александроса Папаниколауа и Емили Јануку. Наочити, харизматични, четрдесетогодишњи Ципрас научио је да каналише разочарење традиционалних Пасокових бирача, али и да привлачи млађе, бунтовне гласаче. Међутим, како се то у филму може видети, Ципрас ипак нема „план Б” уколико његова залагања за истраживање унутрашње корупције и одбацивање меморандума о разумевању са европском „тројком”пропадну.

Харизматични лидер радикалне левице ни у једном тренутку не каже шта би били његови конкретни потези уколико на следећим изборима дође на власт. Грци морају да враћају дугове (иако их је у њих гурнула лоша економска политика ЕУ), а како – о томе Ципрас не говори. Он само често и веома гласно поручује: „Отпустите ’тројку’!”