Поход Русије на Северни пол

Из Мурманска је у четвртак стартовала научна експедиција на Северни пол, која ће, свакако, бити сензационална. По речима њеног руководиоца, познатог поларног истраживача Артура Чилингарова, реч је о једном од највећих поморских похода у читавој историји освајања Арктика. У пратњи брода на атомски погон "Русија" на пут креће и понос флотиле Руске хидрометеоролошке службе "Академик Фјодоров", на којем се налази стотинак научника који ће извршити уникатна истраживања граница у вишим географским ширинама руског копна.

Кулминација операције "Арктик–2007" биће спуштање два батискафа "мир" на дно у најсевернијој тачки планете. Први пут у историји они ће се спустити на дубину од преко четири километра. У првој посади дубоководног апарата налазиће се и један потпредседник Државне думе Русије.

Међутим, атрактивност најновијег "великог северног похода" је у нечем другом. По признању Чилингарова, експедиција има не само научни, већ и геополитички циљ. "Желимо да докажемо да је Русија велика поларна држава", изјавио је он. И као доказ тога на дно ће бити спуштена капсула од титана са руском заставом. Ако бисмо ту операцију са у последње време популарног "језика гестова" превели, смисао би био овакав: Русија јавно изражава претензије на Северни пол. Прецизније речено, на троугао у чијој основи је руска обалска линија од Колског полуострва до периферије Чукотке. А то је територија од 1,2 милиона квадратних километара – што је еквивалентно површини Италије, Немачке и Француске заједно.

Уопште узев, и раније смо је сматрали својом. Почев од двадесетих година прошлог века тај сектор је на свим домаћим географским мапама означаван као совјетски, а затим руски. Тако је било све док се није појавила Конвенција ОУН о поморском праву, којом је наша спољна граница смањена до 200 миља економске зоне. Ратификовавши 1997. године ту конвенцију, ми смо истовремено изгубили право на остали део Леденог океана, па и свој комад Северног пола. Али су зато на те територије одмах почеле да претендују друге земље, и то не само арктичке. Јасно је и зашто. Овде, на океанском дну, по неким оценама, лежи на стотине милијарди тона нафте. Плус рибља богатства. А северни поморски пут је и најкраћа траса из Европе у Америку, поред осталог за транспорт нафте и гаса са арктичких налазишта. Према томе, укупна цена је огромна. Додуше, шанса да се поврати изгубљено је мала, баш због усвојене Конвенције. Ако ми докажемо да је копно – у конкретном случају океански венац Ломоносова – непосредни наставак Сибирске континенталне платформе, онда ће нам то омогућити да "приграбимо" практично целокупни "комад".

Пре пет година Русија је прва од арктичких земаља затражила од специјалне комисије ОУН ту територију, али наша аргументација није била довољно убедљива. Поновни покушај ће бити учињен 2009. године, и ми се за то припремамо.

У мају је на том истом ледоломцу "Русија" на источни Арктик упућена експедиција научника из петербуршког научног института океанологије. За месец и по рада педесетак геолога, геофизичара и авијатичара детаљно је истраживало океанско дно и, по речима руководиоца експедиције, директора Института Валерија Каминског, прикупила уникатне податке који омогућавају да се убедљиво аргументују територијалне претензије Русије.

Најновија експедиција Артура Чилингарова требало би да верификује тај успех и докаже свету да не сумњамо у успех.

Таква активност на Арктику, природно, не може а да не брине остале претенденте на арктичка богатства. Нарочито Американце. На пример, ових дана је часопис "Тајм" објавио чланак у коме је оптужио Русију "за намеру да анектира целокупни Северни пол". А нешто раније заменик председника Комитета за иностране послове Ричард Лугар захтевао је да се Америка хитно прикључи Конвенцији о поморском праву, како Москва не би "приграбила" за себе регионе богате нафтом и гасом.

Забринутост Американаца је оправдана: јер поред генералне офанзиве на север, Русија води битку и на крилима. На пример, недавно је председник Путин одобрио предлог владе да се склопи споразум са Норвешком о разграничењу копна Баренцовог мора. На тај начин ће бити стављена тачка у спору који траје већ четири деценије око "сиве зоне" од 150.000 квадратних километара где се, како се претпоставља, налази преко 3.000 милијарди кубика гаса, што је, узгред речено, упоредиво са штокмановским резервама (велико нафтно налазиште). И ако се конфликт овде реши, није искључено да ће све снаге бити укључене на источном крилу. Јер Русија и није ратификовала споразум са САД о Беринговом акваторијуму.

Едуард Шеварднадзе, тадашњи министар иностраних послова СССР-а, који је потписао тај споразум 1990. године, поклонио је скоро две трећине залива и мора суседима. Таквим гестом је Русија желела да искаже САД и целом свету своју спремност на компромис. Сада су, изгледа, настала другачија времена.
Максим Кранс

--------------------------------------------------------------------------

Американци шпијунирају "Академика Фјодорова"

Москва – Руску научну експедицију "Арктик–2007" прати амерички шпијунски авион, јавила је у четвртак телевизија Русија у емисији вести.

Дописник те телевизије јавио је да експедицију, у којој су се бродом Арктичко-антарктичког института "Академик Фјодоров" федералног Хидрометеоролошког завода у пратњи атомског ледоломца "Русија" из Петербурга пре две недеље на Северни пол упутили руски научници, пажљиво прате "са оне стране Арктика, између осталог и са шпијунских авиона НАТО-а". "Информација да САД прате руску експедицију ка Северном полу појављивала се и раније, али није било потврде – сада је авион фотографисан", јавио је новинар руске телевизије.
Танјуг