Договор Грчке и „тројке” под велом тајне

Од нашег дописника

Атина – После седам месеци тешких преговора званична Атина и „тројка” инспектора међународних поверилаца коначно су потписали споразум о програму структуралних економских и социјалних реформи и неопходним мерама либерализације и штедње у јавном и приватном сектору, који су услов да Грчка добије нове међународне кредите.

Детаљи споразума нису објављени, те за ширу јавност остаје тајна где је све грчка влада морала да направи уступак да би отворила могућност да Грчкој, већ на наредном неформалном заседању Еврогрупе 1. априла, евентуално буде одобрен кредит од 10 милијарди евра. Мало ко верује да су на последњем састанку „тројке” и грчког економског тима, који је трајао дванаест сати, чаробним штапићем решени сви проблеми за које од септембра није било излаза и због којих су преговори више пута прекидани.

Премијер Антонис Самарас је зато одмах саопштио сународницима да је пређен је „дуг и тежак пут”, да почиње нова етапа за Грчку и да споразум не предвиђа никакве нове мере штедње у 2014. Грчки премијер оптимистички поручује нацији да нису само окончани дуги преговори већ и тежак период за економију.

Базирајући се на првим позитивним резултатима у трговини, буџетској консолидацији и чињеници да је спречен најгори сценарио изласка земље из еврозоне, Самарас подсећа да је влада испунила обећање које је дала народу и да може да се каже да је Грчка на путу изласка из рецесије.

Многа питања сигурно нису до краја затворена, али је бар постигнут споразум да се пролонгирају рокови тамо где није било решења и да се, рецимо, тако спречи нови пораст незапослености. „Тројка” и даље притиска Атину да затвори нерентабилна државна предузећа, да отпусти вишак радне снаге, тако да ће тај болни процес бити настављен и наредних година.

Грчка је овог пута прихватила 75 посто од 325 мера либерализације које препоручује ОЕЦД и на којима је „тројка” инсистирала. Договорено је да се спорних 15 одсто захтева прилагоди особеностима грчког тржишта док 10 одсто захтева Грчка у овом тренутку није спремна да прихвати. Међу захтевима је била либерализација тржишта лекова, против које се апотекари жестоко буне, судбина млечних производа са скраћеним роком трајања, инсистирање ЕУ да се снизи квалитет грчког маслиновог уља како би оно постало конкурентније, што је за Атину, на неки начин, питање националног поноса.

Детаљи споразума ће очигледно бити дозирано саопштавани јавности како не би изазвали револт и додатне расправе у парламенту, који мора да одобри пакет усаглашених мера.

Опозиционе партије већ негодују и сматрају да влада, на штету народа, слепо испуњава захтеве поверилаца. Опозициона Сириза у својим критикама упозорава да неразумно прихватање захтева „тројке” води новом таласу незапослености, новим мерама штење и смањењу плата. Лидер партије Алексис Ципрас сматра да споразум значи да ће, како је рекао, „Самарас заувек бити везан за ЕУ и ММФ јер је  једноставно сам премијер – оличење меморандума”.

Запослени у јавном сектору који су због драстичног смањења плата и отпуштања најболније осетили последице социјалне и економске реформе, ступили су у дводневни генерални штрајк. Не раде јавне институције, државне болнице примају само хитне случајеве, а апотеке остају затворене по други пут у последњих недељу дана. Апотекари одбијају промену радног времена која искључује затварање апотека понедељком и средом по подне, а противе се и захтеву „тројке” да се лекови без рецепта продају ван апотека.

Незадовољно је и наставно особље, потом радници општинског обезбеђења и локалних органа власти који су на листама за принудни одмор и отпуштање.

Овдашња штампа, која расположе само неким елементима споразума, остаје уздржана, са приметном дозом подозрења.