Dogovor Grčke i „trojke” pod velom tajne

Od našeg dopisnika

Atina – Posle sedam meseci teških pregovora zvanična Atina i „trojka” inspektora međunarodnih poverilaca konačno su potpisali sporazum o programu strukturalnih ekonomskih i socijalnih reformi i neophodnim merama liberalizacije i štednje u javnom i privatnom sektoru, koji su uslov da Grčka dobije nove međunarodne kredite.

Detalji sporazuma nisu objavljeni, te za širu javnost ostaje tajna gde je sve grčka vlada morala da napravi ustupak da bi otvorila mogućnost da Grčkoj, već na narednom neformalnom zasedanju Evrogrupe 1. aprila, eventualno bude odobren kredit od 10 milijardi evra. Malo ko veruje da su na poslednjem sastanku „trojke” i grčkog ekonomskog tima, koji je trajao dvanaest sati, čarobnim štapićem rešeni svi problemi za koje od septembra nije bilo izlaza i zbog kojih su pregovori više puta prekidani.

Premijer Antonis Samaras je zato odmah saopštio sunarodnicima da je pređen je „dug i težak put”, da počinje nova etapa za Grčku i da sporazum ne predviđa nikakve nove mere štednje u 2014. Grčki premijer optimistički poručuje naciji da nisu samo okončani dugi pregovori već i težak period za ekonomiju.

Bazirajući se na prvim pozitivnim rezultatima u trgovini, budžetskoj konsolidaciji i činjenici da je sprečen najgori scenario izlaska zemlje iz evrozone, Samaras podseća da je vlada ispunila obećanje koje je dala narodu i da može da se kaže da je Grčka na putu izlaska iz recesije.

Mnoga pitanja sigurno nisu do kraja zatvorena, ali je bar postignut sporazum da se prolongiraju rokovi tamo gde nije bilo rešenja i da se, recimo, tako spreči novi porast nezaposlenosti. „Trojka” i dalje pritiska Atinu da zatvori nerentabilna državna preduzeća, da otpusti višak radne snage, tako da će taj bolni proces biti nastavljen i narednih godina.

Grčka je ovog puta prihvatila 75 posto od 325 mera liberalizacije koje preporučuje OECD i na kojima je „trojka” insistirala. Dogovoreno je da se spornih 15 odsto zahteva prilagodi osobenostima grčkog tržišta dok 10 odsto zahteva Grčka u ovom trenutku nije spremna da prihvati. Među zahtevima je bila liberalizacija tržišta lekova, protiv koje se apotekari žestoko bune, sudbina mlečnih proizvoda sa skraćenim rokom trajanja, insistiranje EU da se snizi kvalitet grčkog maslinovog ulja kako bi ono postalo konkurentnije, što je za Atinu, na neki način, pitanje nacionalnog ponosa.

Detalji sporazuma će očigledno biti dozirano saopštavani javnosti kako ne bi izazvali revolt i dodatne rasprave u parlamentu, koji mora da odobri paket usaglašenih mera.

Opozicione partije već negoduju i smatraju da vlada, na štetu naroda, slepo ispunjava zahteve poverilaca. Opoziciona Siriza u svojim kritikama upozorava da nerazumno prihvatanje zahteva „trojke” vodi novom talasu nezaposlenosti, novim merama štenje i smanjenju plata. Lider partije Aleksis Cipras smatra da sporazum znači da će, kako je rekao, „Samaras zauvek biti vezan za EU i MMF jer je  jednostavno sam premijer – oličenje memoranduma”.

Zaposleni u javnom sektoru koji su zbog drastičnog smanjenja plata i otpuštanja najbolnije osetili posledice socijalne i ekonomske reforme, stupili su u dvodnevni generalni štrajk. Ne rade javne institucije, državne bolnice primaju samo hitne slučajeve, a apoteke ostaju zatvorene po drugi put u poslednjih nedelju dana. Apotekari odbijaju promenu radnog vremena koja isključuje zatvaranje apoteka ponedeljkom i sredom po podne, a protive se i zahtevu „trojke” da se lekovi bez recepta prodaju van apoteka.

Nezadovoljno je i nastavno osoblje, potom radnici opštinskog obezbeđenja i lokalnih organa vlasti koji su na listama za prinudni odmor i otpuštanje.

Ovdašnja štampa, koja raspolože samo nekim elementima sporazuma, ostaje uzdržana, sa primetnom dozom podozrenja.