Среда, 08.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Украјински тајкуни између ЕУ и Русије

Украјински тајкуни између ЕУ и Русије

Украјином владају олигарси и то је важило како за време власти Виктора Јануковича и његових претходника тако и данас када је у Кијеву на власти прелазна влада. Баш као што су били блиски Јануковичу и на тим везама зарађивали милионе долара, тако и сада тајкуни покушавају да финансијски искористе актуелни тренутак промене власти, па неки чак прихватају места локалних губернатора

А ко су заправо украјински олигарси? Како пише лондонски „Гардијан”, украјински олигарси се, када је у питању стицање богатства, не разликују много од руских, осим у једној ствари – воле да се уплићу у политику. Додуше, они над собом немају Владимира Путина, бившег припадника тајних служби, који сигурно има довољно података да сваког новобогаташа пошаље иза решетака.

Његов украјински колега Јанукович није успео да обезбеди такву моћ. Оно што је успео јесте да у затвор смести своју директну политичку противницу Јулију Тимошенко, која је огромно богатство стекла манипулишући препродајом руског гаса.

Ринат Ахметов је званично најбогатији Украјинац и „тежак” је 12,5 милијарди долара. Стекао их је послујући углавном производима од метала и контролом термоелектрана. Као и многи олигарси, купио је фудбалски клуб „Шахтар” из Доњецка. Када је у Лондону, наводи „Гардијан”, адреса му је Хајд парк број 1. Подржавао је Јануковича и Партију региона, а сада покушава на све начине да обезбеди национално јединство. Веома је утицајан у источном делу земље, тамо где се углавном говори руски језик.

Виктор Пинчук, такође један од најпознатијих украјинских олигарха, поседује богатство од 3,2 милијарде долара. Подржавао је противнике Јануковича, али је одбио позив превратничке владе за помоћ. Као зет бившег председника Виктора Кучме, одржава добре везе и са источним и са западним делом земље. Лични је пријатељ бившег британског премијера Тонија Блера. Велики је колекционар, а богатство је стекао продајући челичне цеви. Оптужују га да је дампинг ценама покушавао да из посла истисне друге партнере у САД и Русији, а захваљујући пропасти једне руске осигуравајуће компаније, дуплирао је своје богатство.

Дмитриј Фирташ је био Јануковичев финансијер, али није одмах с њим побегао из Кијева, али је зато ових дана ухапшен у Бечу, по потерници које су расписале САД. Посебно се истакао у окршајима са Тимошенковом поводом препродаје руског гаса. Паре је стекао кроз енергетског гиганта „Росукренерго”. И Фирташ се у Лондону, у близини „Херодса”, осећа као у сопственом дому.

Игор Коломојски је оснивач приватне банке. Прихватио је место губернатора у Дњепропетровској области које му је понудила привремена влада. Рачуна се да поседује око три милијарде долара. Велики је противник Јануковича и некадашњи сарадник Тимошенкове.

Петро Парошенко је један од озбиљних кандидата за функцију будућег украјинског шефа државе, важио је за „краља чоколаде” пре но што се окренуо раду у медијима. За њега се прича да је најпопуларнији човек у Украјини, подржавао је „наранџасту револуцију” (2004) и важи за проевропског човека и великог противника Јануковича.

Сергеј Курченко је украјински олигарх чије богатство је процењено на 2,4 милијарде долара, а стекао га је углавном продајом гаса. Важи за пријатеља породице Јанукович и ЕУ га је већ ставила на своју листу особа под санкцијама. Напустио је Украјину и прешао у Белорусију. Тврди да су све оптужбе против њега дело пословних противника.

Давање кључних места у влади и губернаторских положаја оваквим људима, обични Украјинци оцењују само као пружање могућности олигарсима да још више исисају богатства из ионако сиромашног народа. Са друге стране, њихова судбина би могла да узме неповољан ток уколико Украјина заиста крене у реформе, јер тешко је веровати да би било ЕУ било Русија прихватиле да послују са таквим људима без оштре контроле. Засад, већина украјинских тајкуна покушава да сарађује са ЕУ, али да се не замери превише и Русији.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.