Загреб тражи од Београда ратну одштету

Главна правна заступница Хрватске Весна Црнић-Гротић оптужила је јуче пред Међународним судом правде у Хагу све владе Србије, после пада Милошевића 2000. године, да су наставиле политику негирања сопствене одговорности за злодела у Хрватској. Због тога ће, према њеним речима, Србија, за разлику од Хрватске, тешко ући у Европску унију без окончања те политике и спремности да се суочи са сопственом прошлошћу. Она је, како преноси Бета, изражавајући жељу Хрватске за помирење, оценила да је тај процес оптерећен одбијањем Србије да прихвати пресуде Хашког трибунала и Међународног суда правде.

Другог дана излагања у другом кругу главне расправе по међусобним тужбама Хрватске и Србије за геноцид, хрватски правни тим позвао је Суд правде да Србију осуди за геноцид над хрватским становништвом током рата у тој републици 1991. године и да је обавеже да надокнади причињену ратну штету.

На крају излагања, Весна Црнић-Гротић је затражила да Суд Србији наложи и да суди свима који су починили „геноцидне” злочине у Хрватској, да пружи информације о 865 особа које се још воде као нестале и да врати око 25.000 културних и историјских предмета одузетих током ратних сукоба.

Заступница Загреба јуче је тврдила и да је Хрватска доказала оптужбу да је Србија починила геноцид над Хрватима на трећини хрватске територије у оквиру плана за стварање Велике Србије. Протагонисти геноцида били су, како је рекла, ЈНА, српске паравојске и локалне снаге, чији су високи припадници за злочине у Хрватској били осуђени пред Хашким трибуналом. Она је поновила да је пресудом лидеру српске републике у Хрватској Милану Мартићу Трибунал потврдио постојање удруженог злочиначког подухвата на чијем су челу били тадашњи председник Србије Слободан Милошевић и други војни и политички званичници у Београду. „Тражимо од суда да правилно процени улогу екстремног српског национализма у злочиначком покушају да створи Велику Србију кроз почињење геноцидних злочина”, рекла је Весна Црнић-Гротић, додајући да та злодела нису била почињена само у Хрватској него „и у БиХ и на Косову”.

Одбијајући аргумент Србије да се не може сматрати одговорном за злочине почињене пре проглашења СР Југославије, 27. априла 1992, заступник Хрватске Џејмс Крофорд подсетио је да су власти СРЈ саме прихватиле обавезе из Конвенције о геноциду коју је претходно потписала СФРЈ.

Јавна расправа у Међународном суду правде биће настављена следећег четвртка, другим кругом аргумената Србије о тужби Хрватске, али и изношењем нових аргумената у прилог контратужби.

Јосиповић: Прихватити одлуку суда каква год да буде

Председник Хрватске Иво Јосиповић изјавио је јуче да су критеријуми за дефиницију геноцида врло високи и да зато не жели да спекулише с тим шта ће се догодити у Међународном суду правде у Хагу где се води поступак по међусобним тужбама Хрватске и Србије за геноцид. Он је, како преноси Танјуг, рекао да треба пустити да суд уради свој посао и да на крају треба прихватити његову одлуку каква год била. Упитан за став поводом различитих коментара да геноцида у Хрватској није било и да ће Међународни суд правде одбацити захтеве обеју страна, Јосиповић је рекао: „Критеријуми дефиниције геноцида су врло високи, не желим да спекулишем, треба пустити суд да одради свој посао, и на крају прихватити његову одлуку каква год да буде”.