Милијардери као државе

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, јула – На 38 хектара Колорада, код Аспена, простире се ранч назван Хала. На њему је палата са више од 5.000 квадрата, 15 спаваћих соба, 16 купатила и простором за пријем 450 званица…
Све то, импозантно изграђено и уређено, хрупило је на пијацу некретнина по цени од 135 милиона долара. Агенција, која посредује у продаји, тврди да је то најскупљи посед једне породице у САД.

Здање и имање су, уједно, део новоствореног паралелног света у који немају приступ ни "обични" Американци а камоли радозналци из осталих крајева планете. Доступни су само заинтересованим купцима, међу којима могу, практично, да буду само – милијардери.

Феномен "ричистан"

Слој овдашњих грађана чији се иметак вреднује бар десетоцифреним доларским износима, створио је, практично државе за себе, констатује новинар Роберт Френк из листа "Вол стрит џорнал". Управо је о том феномену објавио књигу под насловом "Ричистан", кованице састављене од енглеске речи rich – богат, и суфикса садржаног у именима низа муслиманских држава (Пакистан, Казахстан итд).

Приватне империје, могли бисмо да их назовемо "богатаније" и "милијардарије", имају одлике засебних држава једино што не издају пасоше и што још нису формирале своје Уједињене нације, примећују приказивачи Френковог истраживања. Чак су им и међе непробојније од многих најстроже контролисаних државних граница.

Сталеж суперимућних Американаца је све шири. До пре само двадесетак година, било је свега 13 милијадера а сада их је више од хиљаду. Милионери се множе у ритму хиперинфлације, само претпрошле године, тај састав се повећао за 227.000 "чланова". Да би се неко сматрао супербогаташем мора да поседује имовину у вредности од бар 10 милиона долара, прецизира Френк.

Милијардери и њима приближни су "финансијски странци" у својој званичној домовини. Често су повезанији са страним "сродницима" него са сународницима.

Делују као да су "оцепљене републике". Имају свој властити здравствени систем с "лекарима као настојницима", сопствени језик ("ко је директор твог домаћинства"), издвојене школе, клубове само за делове свог сталежа и друге облике засебности, с подразумевајућим јаким обезбеђењем.

Аутономан им је и путнички систем, с "јатом" приватних авиона. Чедо једног од таквих нових велепоседника је пожелело, пише Френк, да за једанаести рођендан добије карту за лет редовном ваздушном линијом, да види "велики аеродром, велику летелицу и да путује с великим бројем људи"…

Аутор каже да је инспирацију за књигу добио од једног пролазника који му се обратио док је он пиљио у безброј луксузних јахти на обали Флориде. "Немојте мислити да сви то себи можемо да приуштимо, ово што гледате је друга земља", добацио му је. Као бивши дописник из иностранства, Френк је тада одлучио да о милијардерима пише "као да извештава из било које стране земље"…

Лидери ових специјалних "суверенитета", од којих неки само за домаће послове ангажују по око 100 опслужитеља, лако се међусобно препознају. Носе ручне сатове марке која их продаје за по више од 700.000 долара по комаду, потписују се пенкалима која су платили још толико, носе торбе од по 40.000 долара, за 10.000 долара пијуцкају мартини с дијамантом на дну чаше, или на брзину смажу кајгану од 1.000 долара… "Богатанија" је и нова финансијска суперсила. Колега из лондонског "Обзервера" цитира "једно истраживање по коме сви амерички богаташи поседују имовину чија је вредност већа од бруто националних доходака земаља као што су Кина, Јапан, Бразил, Русија или Европска унија у целини".

Само један одсто најбогатијих Американаца, тврди Френк, располаже иметком вредним 17 билиона долара. Већину од њих грађани неће никад срести. Знају, наравно, за милијардере као што је Бил Гејтс који је са изумима његовог "Мајкрософта" већ годинама најимућнији човек света, па и један од највећих финансијера добротворних акција. Али, многи су до огромних поседа дошли у пословима "мимо очију јавности".

Расту друштва мултимилионера допринео је низ различитих околности. Међу њима технолошки и берзански "бумови", па и пореске олакшице.

На дажбинске нескладе је недавно, на личном примеру, указао и један од најбогатијих људи света Ворен Бафет. Он је опорезован, каже, по стопи од 17,7 а његов секретар по стопи од 30 одсто.

Продубио се, при том, социјални јаз, по принципу "пара на пару иде". За последњих тридесетак година, најимућнија петина Американаца повећала је приходе за 63 а најсиромашнија само за два одсто, евидентирао је "Њујорк тајмс". Уз напомену да је један проценат најбогатијих свој удео у националном приходу повећао са девет на 16 одсто.

Ванредне одисеје

Садашњи економски систем нарушава демократију, упозорио је "Бостон глоуб". Јер прекомерно награђује врло богате док осиромашује све већи број људи. "Пропадају нам, уједно, здравствени и образовни системи а средња класа се тањи", опомиње и Френк. Политичари избегавају, при том, да преусмере капитал ка социјалном уравнотежавању. За изборне кампање неопходни су им финансијски прилози богатих, па не желе да их љуте већим порезима, а јаком пропагандом ће потом прикупљати гласове масе, објашњавају аналитичари.

У међувремену, пребогати све више и узлећу и зароњавају. Већ су кренули на туристичка путовања по свемиру, а прича се да по дубинама океана широм света крстари и 100 њихових подморница.

Тим ванредним одисејама можда се припремају и да избегну буру коју најављује Френк. Подсећа, наиме, да је претходно "златно доба" с наглим богаћењем, у 19. веку било увод у велику економску кризу 20. столећа…