Више новца за чистију Србију

Србија ће у периоду од 2006. до 2009. године за заштиту животне средине укупно издвојити 0,4 одсто бруто друштвеног производа, а од 2010. тај износ би требало да буде 1,2 одсто БДП, изјавио је министар заштите животне средине Саша Драгин.
Драгин је оценио да у области екологије Србија на скали од један до десет заслужује тек двојку, уз напомену да је "благи оптимиста" да се уз подршку грађана стање у тој области може поправити. Један од предуслова за то је, казао је он, и обједињавање управљања природним ресурсима, пошто је сада контрола квалитета ваздуха у надлежности Министарства заштите животне средине, а контрола река и шума под Министарством пољопривреде.

"Мора да постоји са једног места контрола целокупне заштите животне средине, јер се морају контролисати и ваздух и вода и шуме и целокупни животни простор. Уколико немате то, немате оружје да се борите против загађивача", истакао је он.

Драгин је најавио да би до краја године у области заштите животне средине требало да буде усвојено шест нових закона, међу којима су и закон о управљању отпадом и закон о заштити ваздуха, напомињући да је 30 одсто закона које Србије треба да усвоји на путу ка ЕУ баш из те области.

Изменити Закон о водама

Он је истакао да би требало изменити и Закон о водама који не прописује квалитет, већ само квантитет воде која се испушта у реке, па је тако, рекао је министар, свеједно да ли неко предузеће у реку испусти 100 литара топле воде или 100 литара неке штетне материје.

Драгин је указао да је Министарство, ради спречавања будућих загађења, појачало превентивни инспекцијски надзор и најавио да би до краја године требало да се запосли око 50 нових инспектора заштите животне средине. "Покушаћемо да превенцијом и упозоравањем потенцијалних загађивача смањимо последице. Не кажњавати људе кад су већ направили неку глупост, већ их упозоравати да не би до тога дошло", истакао је он.

Драгин је напоменуо да ће усвајање протокола из Кјота, којим се утврђује динамика смањења националних емисија гасова, за Србију значити повећани прилив страних инвестиција и повећан број радних места.

Он је истакао да Србија, као земља у развоју, нема обавезу смањења емисије штетних гасова, али се за њу отвара механизам "чистог развоја", тако да развијене земље имају интерес да улажу у чисту технологију у Србији и тако добију веће квоте за емисију гасова у својим земљама.

Драгин је, поводом загађења Бора, нагласио да ће будући купац Рударско-топионичарског басена морати да поштује најстроже еколошке стандарде који ће становницима тог града гарантовати чистију животну средину и омогућити да се технолошки процес спроводи без загађења ваздуха сумпор-диоксидом.

Кредит за санацију јаловишта

За санацију јаловишта у РТБ-у Бор обезбеђен је кредит Светске банке, а за санирање бране на јаловишту биће издвојено 170 милиона динара из Националног инвестиционог плана, нагласио је он, подсетивши да је пре месец дана у том граду постављена станица за мерење квалитета ваздуха.

Министар је навео да је још једна од "врућих тачака" на еколошкој мапи Србије Велики бачки канал у коме се нагомилавају нечистоће из околних градова – Куле, Црвенке и Врбаса.

Према Драгиновим речима, у том случају првенствено би требало радити на решавању проблема индустријских загађивача, али и у сарадњи са локалним самоуправама изградити пречистаче градске воде.

Драгин је истакао да је у оквиру стратегије управљања отпадом од 2004. године до сада издвојено из Фонда за заштиту животне средине 887 милиона динара, од чега 739 милиона за изградњу нових депонија, а остатак за израду пројектне документације и санацију постојећих депонија.

Национална стратегија управљања отпадом предвиђа регионално решавање одлагања отпада, односно изградњу 29 регионалних депонија и 17 рециклажних центара.

Драгин је напоменуо да сви начелници округа, који то још нису урадили, имају обавезу да у најкраћем року доставе информације на којим местима може бити изграђена депонија.

Он је подсетио и да ће у Београду, од 10. до 13. октобра, бити одржана велика паневропска конференција "Животна средина за Европу" која ће окупити све европске министре из те области.

На конференцији, која би требало да буде највећи међународни догађај у нашој земљи још од Самита несврстаних, очекује се више од 3.000 учесника, а до сада се већ пријавило више од 1.500 делегата.