Шанса за Београд једна група „Евра 2015”

У новом концепту Светске кошаркашке федерације (ФИБА), који је недавно добио апсолутну подршку на ванредном Конгресу у Истанбулу, уткане су и идеје Фибиног директора за глобални развој кошарке Зорана Радовића, некадашњег репрезентативца и играча Црвене звезде и ОКК Београда. У време кад се и домаћа и европска кошарка суочавају са све већим изазовима, Фиба је усмерила пажњу на националне федерације у којима види велику шансу за напредак. Са Радовићем смо разговарали о „историјском самиту” – како је Фиба назвала свој ванредни Конгрес у истанбулској Чираган палати Кемпински – али и о актуелним питањима у европској и нашој кошарци.

Пре свега, питамо га о утисцима из турске престонице.

Колико је то било значајно довољно говори и то што је ово тек други ванредни конгрес у историји Фибе, а први после 1989. године када је донета одлука да НБА играчи могу да учествују на Олимпијским играма и светским првенствима. Имали смо највећи број земаља на Конгресу, 198, а претходно је рекорд био 136. Свакако, томе је допринела и изванредна организација КС Турске, једног од најбоље организованих савеза на свету. Најважније од свега је то што смо успели да направимо нову бизнис структуру која омогућава много ефикаснију Фибу. Нова структура, заједно са изменом система такмичења, ставља у први план националне федерације које су последњих десет година изузетно напредовале у свим аспектима и тренутно имају кључну улогу у развоју кошарке. Ту, пре свега, мислим на Француску, Шпанију, Турску, Финску, Канаду, Грузију, Немачку, Словенију, Израел, Филипине, Аустралију, Нигерију, Тунис, Египат… Рецимо, амерички Савез (Ју-Ес-Еј баскетбал) имао је пре десет година буџет четири милиона долара, а данас 30 милиона.

Овог лета последњи пут ће се играти Светско првенство у истој години кад и фудбалски мундијал?

Нови систем такмичења креће од 2017. године, а кад је реч о светским шампионатима хтели смо да избегнемо поклапање са Фифом, да би смо у години нашег мундијала били у фокусу. Европска првенства ће се играти на сваке четири године уместо на две, да би се играчи одморили и опоравили. Неки кошаркаши играју више од сто мечева годишње, што је неиздрживо. По новом систему такмичења све репрезентације иду у квалификације за континенталне шампионате, по двокружном систему такмичења (по угледу на фудбал). Тако ће играти више званичних мечева у својим земљама и пред својом публиком, што је, поред осталог, шанса и да се заради.

Било је речи о осигурању играча?

Идеја је да се покрије осигурање за играче што до сада није постојало. Велики недостатак у кошарци је и то што клубови не осигуравају плате играча. Фиба има изузетно добар договор са НБА и то је модел за будућност. У НБА се осигуравају плате са највећим примањима и то плаћају клубови. То не треба мешати са осигурањем кошаркаша која плаћају национални савези за играње на Олимпијским играма и Светском првенству. Она су максимално 18.000 долара по играчу, а толико је износило, рецимо, за Ђинобилија, Паркера, Брајанта, Џејмса, Гасола…

Календар сте вероватно правили уз консултације са Евролигом?

Разговарали смо са Евролигом више пута и суочили се са изузетно уским гледањем на проблем. Не води се о рачуна о националним лигама и о томе да се већина клубова мучи да преживи. Извршни директор Евролиге Ђорди Бертомеу од старта није желео да прихвати Фибин предлог, очигледно јер не схвата да је европска клупска кошарка у кризи. Много клубова је у дуговима. Евролига има оперативни буџет од 27 милиона евра, што је дупло мање од буџета московског ЦСКА. Оно са чим се Бертомеу сложио је то да су национални тимови и федерације кључни за развој кошарке у једној земљи. Треба нам финансијска дисциплина и максимална транспарентност.

Чему се противио Бертомеу?

Од старта није хтео компромис. Не схвата да повећање броја мечева не доприноси расту квалитета и прихода. НФЛ лига, рецимо, има само 18 утакмица а то је бизнис од 10 милијарди долара годишње. Бертомеу каже – зашто би Евролига прекидала своју сезону кад то не чини НБА – што је неозбиљно поређење. Јер причамо о бизнису који годишње обрне пет милијарди долара и о лиги чији је буџет 27 милиона евра. НБА се слаже да је садашњи систем такмичења ужасно велики напор за играче, а ми сматрамо да националне лиге не би требало да имају више од 14 екипа. Евролига се никад није бавила финансијском кризом, а ретки су клубови у којима не касне плате, има много неисплаћених уговора. Жалгирис је у великој кризи, док је од оснивања Јадранске лиге чак десет њених клубова банкротирало.

Кад је основана Јадранска лига (АБА) нисте били против ње, а данас сте њен највећи критичар?

Концептуално, и даље сматрам да је то добра идеја. Међутим, структура лиге, правна акта, финансије, такмичење, то је све као Нушићева комедија. То је срамота и за српску кошарку, јер кад би Црвена звезда и Партизан изашли из те лиге, она би се распала. Шест индивидуа води ту лигу а клубови се апсолутно ништа не питају. Није тешко закључити какав је допринос за кошарку имала та лига за ових 12 година. Србија је била некада авангарда, а сада смо само гледаоци и финансијери туђих интереса. Треба само видети шта је спроведено у дело из „историјског” договора пре пет година, када је Евролига посредовала, када су се сви руковали, када је помпезно најављена измена структуре те лиге. Ништа од тога није испуњено.

У Београду се стално истиче да би све било другачије када би се сложили Звезда и Партизан?

Могу само да се сложим са оним што је после сусрета са Звездом рекао играч Радничког Мариновић. Звезда и Партизан нису српска кошарка! Требало би порадити на развоју Суботице, Новог Сада, Сремске Митровице, Зрењанина, Панчева, Чачка, Краљева, Ниша, Лесковца, Ваљева, Крушевца, Крагујевца, Ужица, али и подржати клубове с великом традицијом као што су београдски Раднички и ОКК Београд. Сад је један Косјерић изненађење.

Клубови се бране да им је Јадранска (АБА) лига важна због копче са Евролигом и Еврокупом?

Евролига је циљ само да би се добило више пара од државе и преживела још једна година, а нема ту стратегије битне за развој српске кошарке.

Кад смо већ код јавних предузећа, шта мислите о њиховој улози у српској кошарци?

Јавна предузећа тренутно финансирају странце у кошарци. Више бих волео да финансирају нашу децу.

Потпредседник за такмичења у КСС Дејан Томашевић пре неколико дана је говорио о великим проблемима домаће лиге?

Лигу треба вратити у Савез. Кад видите како је устројена, јасно вам је да је једина борба око тога ко ће да контролише судује. Лига нема спонзора, има Председништво од шест људи које одлучује о свим клубовима, што је апсурд. Јасно је да је организациона структура направљена са циљем да  буде што мање правила и да ништа не може да се промени. Врхунац свега је да се та наша лига игра да би се обезбедило место у једној приватној лиги каква је Јадранска.

Последњих дана се говори о томе колике су шансе да Драган Ђилас после пораза на политичким изборима остане на месту председника КСС?

Не знам довољно ситуацију у Савезу да бих било шта коментарисао. Али, јасно ми је да ће господин Драган Ђилас тешко да опстане на месту председника КСС.

Фиба-Европа у мају одлучује о томе да ли Украјина остаје домаћин Европског првенства 2015. Шта кажете на идеју да се Србија прихвати тога?

Похваљујем иницијативу државе да се укључимо у ту трку, у случају да Украјина одустане. Треба ићи на то да будемо домаћини једне групе а не читавог шампионата. Имамо добру инфраструктуру за организацију једне групе и могли бисмо финансијски добро да прођемо.

Град Београд је најавио да ће се кандидовати за домаћина завршног турнира Евролиге 2015?

Требало би добро размислити пре било какве формалне кандидатуре…

Шта мислите о доласку Александра Ђорђевића на место селектора?

Веома добро решење. Желим му све најбоље, мада сам свестан да му ни мало неће бити лако. Мора да окупи све играче. Имамо тешку групу, али на муци се познају јунаци. Свим срцем ћу увек подржавати Ђорђевића.