После „Твитера” другачије мислимо

Дејвид Кристал je чувени британски лингвиста, писац, уредник и лектор. Прву, од преко стотину књига, објавио је 1964. године, међу најпознатијим су две енциклопедије: The Cambridge Encyclopedia of Language и The Cambridge Encyclopedia of the English Language.

У свету је постао познат по истраживачком раду у области енглеског језика, пре свега интонације и стилизације. Дејвид Кристал је недавно боравио у Београду, где је у организацији Британског савета, одржао предавање на тему светских енглеских језика – World Englishes.

Преносимо део интервјуа који је Тони О’Брајан директор Британског савета за западни Балкан урадио са Дејвидом Кристалом.

Појава нових технологија је одувек драматично утицала на језик – на начин на који комуницирамо, као и на речи које користимо. Како сада нове технологије утичу на језик?

Слање порука преко мобилног телефона појавило се почетком 2000. године. Реч блог јавља се 1997. као врста кратког дневника који можете да поставите на веб. Нико није блоговао пре 2003. године. „Фејсбук” стиже 2004, „Јутјуб” 2005, „Твитер” је ту од 2006. године. То су примери нових технологија које су утицале на развој нових стилова у енглеском језику. И не само енглеском, већ и у српском. Технологија утиче на језик на прилично специфичан начин. Узмимо „Твитер”, на пример. Када се појавио, добили бисте питање: „Шта радите?” Одговорили бисте: „Ја сам у возу”, „Гледам филм”, „Заглављен сам у лифту”... Познат је пример сјајног британског глумца и писца Стивена Фраја, који је целом свету твитовао „Заглављен сам у лифту”. И милиони људи су тражили да виде његов следећи твит, да виде да ли је изашао из лифта. А дуго је трајало. Читав дан. И одједном су сви видели да „Твитер” може да каже шта се дешава у мозговима људи, и тако је то почело.

Затим је 2009. „Твитер” променио промпт– питање. „Шта радите?” је постало „Шта се дешава?”. Размислите. „Шта радите?” значи погледајте у себе. „Шта се дешава?” значи погледајте око себе. И тако одједном нема заменице првог лица. Постоје заменице трећег лица. И времена се смењују у једној реченици – прошло и будуће: „Видео сам нешто, а видећу и то”. И рекламе стижу на „Твитер”. Говоре: „Погледајте нашу нову књигу! Ево шта продајемо”. Тако „Твитер” одједном постаје форма извештавања, сервис за новости, пре него дневник и у суштини мења језик. Једноставно због тог што вас не само технологија већ и софтвер наводе да размишљате на други начин од уобичајеног.

На који начин енглески језик чува идентитет странца који га говори?

У енглески улазе позајмљене речи из других језика, што странцу отежава разумевање тог језика. Ја сам овде странац, нисте само ви. Ако ви одете у Јужну Африку рећи ћете да сте странац и да енглески вама није матерњи језик. Немојте тако размишљати. Ја сам Британац, ишао сам у Јужну Африку и такође не разумем тај енглески језик, а мени је матерњи. И свуда у свету у свакој земљи развија се нова варијанта енглеског која је под утицајем локалне културе. То се дешава и у Србији. Питате се „Српски енглески, шта би то могло да буде?“ То је када ви мени на енглеском говорите о Србији, а ја немам појма о чему причате, јер не разумем шта се дешава у Србији. Да вам дам неке обрнуте примере.

Ако вам кажем излазећи из суседне просторије: „Ужас, тамо је прави Клапам Џанкшен” – запитаћете се сигурно, на шта мислим. Клапам Џанкшен је име железничке станице у јужном Лондону, то је најхаотичнијe место у Великој Британији, много платформи, много возова који долазе са свих страна. Тако је настао овај идиом, који у ствари значи хаос. Сваки аспект ваше културе, митови и легенде, флора и фауна, храна коју једете, фолклор који имате, песме и игре, политика, институције, ако о њима говорите на енглеском, онда ће он имати српски зачин, који ћу ја можда разумети, а можда и не.

Поштоваоце Шекспира у следеће две године очекују два велика јубилеја.

У наредне две године у свету ће се обележавати два велика Шекспирова јубилеја. Јубилеј његовог рођења, 1564. године, и његове смрти, 1616. године. Индустрија Шекспира је лудо кренула. Сви нешто раде и ја нисам никакав изузетак. Мој син Бен је глумац, углавном игра у Шекспировим комадима. Има своју позоришну трупу. Заједно пишемо књиге.

Припремили смо књигу о Шекспиру за школе, која ће се појавити 2015. године. Међутим, друга за мене веома интересантна књига појавиће се крајем 2015. године, дакле уочи годишњице Шекспирове смрти.

То је речник шекспиријанског изговора. Сваки пут када чујете Шекспира, чујете га на модерном енглеском, чујете га на америчком енглеском или било ком другом. Оно што готово никада не чујемо је извођење на језику који се користио у шекспиријанско доба.

У последњих 10 година развија се посебан покрет, углавном у Великој Британији и САД, а сада и по свету, људи који су реконструисали језик из тог времена, користећи се техникама историјске фонологије како би утврдили какав је акцент био у шекспиријанско доба и данас су поставили позоришне драме на језику са оригиналним изговором, акцентованом онако како се некада говорило.

Најпре је Шекспиров Глоб театар поставио драму „Ромео и Јулија” у оригиналном изговору, а затим „Троила и Кресиду”. Помогао сам им у поставци. Од тада више од десет Шекспирових драма и готово све сонете можете чути у оригиналном изговору односно шекспиријанском говору. Због тога што је оригинални изговор постао толико популаран, указала се потреба за речником који ће помоћи да се боље прикаже језик којим се говорило у Шекспирово доба.

Тони О’Брајан

Директор Британског савета за западни Балкан