Руси у америчком дворишту

То што фабрике лиценцираних „калашњикова” већ увелико раде у Венецуели и што је покојни Уго Чавез са Москвом склопио уговор о увозу „сухоја” и руских тенкова вредан више милијарди долара, у Вашингтону заокупљеним Истоком прошло је без велике драме. Али да Руси нуде да инсталирају поморске базе у америчком „дворишту” – то већ личи на нови хладни рат и кубанску ракетну кризу.

Председник Венецуеле Николас Мадуро, против кога већ месец и по дана трају протести опозиције, ватрено је подржао Русију поводом референдума на Криму. Претње Запада да ће увести санкције према Русији он је окарактерисао као безобразлук.

„Уместо што прети Путину, светска заједница треба да му додели Нобелову награду за мир, јер је он зауставио рат у Сирији и спречио рат у Украјини”, рекао је Мадуро, који сматра да је оно што се догодило на Криму заправо одговор на подривање украјинске демократије. „Сву одговорност за тај формат сноси антируска политика САД и дела Европе.”

Председници Аргентине Кристини Киршнер руски председник Владимир Путин и лично је захвалио на подршци, иако је она критиковала САД и Велику Британију због политике двоструких стандарда, јер признају референдум на Малвинима и отцепљење Косова, а противе се присаједињењу Крима Русији.

И Венецуела и Никарагва, која је такође подржала руске потезе у вези са Кримом, уздржане су када је реч о предлогу Москве да добије слободан улаз за своју морнарицу у неке од латиноамеричких лука. Венецуелански министар спољних послова Елијас Хауа рекао је да стране војне базе у њиховој земљи нису у складу са уставом.

Куба није јавно реаговала када је руски ратни брод пристао у луку у Хавани (27. фебруара), дан пошто је руско министарство одбране објавило да планира да повећа своје војно присуство у Латинској Америци, северној Африци и Азији, како примећује „Дојче веле”.

Аналитичари, међутим, сматрају да је руски план да потражи војни улаз у латиноамеричке луке јасно повезан са догађајима у Украјини. Клаудија Деч из Фондације „Фридрих Еберт” у Аргентини оцењује да је руски продор у Латинску Америку одговор на напоре НАТО-а да појача своје присуство у источној Европи близу границе са Русијом.

Запостављање Латинске Америке настављено је по њеном мишљењу и за време Обамине администрације. Тај вакуум искористила је Русија, ослањајући се на старе и блиске везе латиноамеричких земаља са СССР-ом.

Поводом предстојећег великог војног сајма у Чилеу, у латиноамеричким медијима наводи се да је и ова земља која традиционално купује оружје од САД спремна да преговара о заједничким партнерским компанијама за производњу авиона са Русијом.

Венецуела је на челу земаља које увозе оружје и војну опрему из Русије и међу највећим извозницима нафте у САД.

За исход жестоких демонстрација против Мадура и његове социјалистичке владе заинтересоване су и Русија и САД.

Уколико се сукоб између опозиције још заоштри, Каракас би могао и да се предомисли и дозволи ратним бродовима да пристану у венецуеланске луке, што би онда значило да се руска војна сила приближила америчким границама, а не само њено оружје.