Rusi u američkom dvorištu

To što fabrike licenciranih „kalašnjikova” već uveliko rade u Venecueli i što je pokojni Ugo Čavez sa Moskvom sklopio ugovor o uvozu „suhoja” i ruskih tenkova vredan više milijardi dolara, u Vašingtonu zaokupljenim Istokom prošlo je bez velike drame. Ali da Rusi nude da instaliraju pomorske baze u američkom „dvorištu” – to već liči na novi hladni rat i kubansku raketnu krizu.

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro, protiv koga već mesec i po dana traju protesti opozicije, vatreno je podržao Rusiju povodom referenduma na Krimu. Pretnje Zapada da će uvesti sankcije prema Rusiji on je okarakterisao kao bezobrazluk.

„Umesto što preti Putinu, svetska zajednica treba da mu dodeli Nobelovu nagradu za mir, jer je on zaustavio rat u Siriji i sprečio rat u Ukrajini”, rekao je Maduro, koji smatra da je ono što se dogodilo na Krimu zapravo odgovor na podrivanje ukrajinske demokratije. „Svu odgovornost za taj format snosi antiruska politika SAD i dela Evrope.”

Predsednici Argentine Kristini Kiršner ruski predsednik Vladimir Putin i lično je zahvalio na podršci, iako je ona kritikovala SAD i Veliku Britaniju zbog politike dvostrukih standarda, jer priznaju referendum na Malvinima i otcepljenje Kosova, a protive se prisajedinjenju Krima Rusiji.

I Venecuela i Nikaragva, koja je takođe podržala ruske poteze u vezi sa Krimom, uzdržane su kada je reč o predlogu Moskve da dobije slobodan ulaz za svoju mornaricu u neke od latinoameričkih luka. Venecuelanski ministar spoljnih poslova Elijas Haua rekao je da strane vojne baze u njihovoj zemlji nisu u skladu sa ustavom.

Kuba nije javno reagovala kada je ruski ratni brod pristao u luku u Havani (27. februara), dan pošto je rusko ministarstvo odbrane objavilo da planira da poveća svoje vojno prisustvo u Latinskoj Americi, severnoj Africi i Aziji, kako primećuje „Dojče vele”.

Analitičari, međutim, smatraju da je ruski plan da potraži vojni ulaz u latinoameričke luke jasno povezan sa događajima u Ukrajini. Klaudija Deč iz Fondacije „Fridrih Ebert” u Argentini ocenjuje da je ruski prodor u Latinsku Ameriku odgovor na napore NATO-a da pojača svoje prisustvo u istočnoj Evropi blizu granice sa Rusijom.

Zapostavljanje Latinske Amerike nastavljeno je po njenom mišljenju i za vreme Obamine administracije. Taj vakuum iskoristila je Rusija, oslanjajući se na stare i bliske veze latinoameričkih zemalja sa SSSR-om.

Povodom predstojećeg velikog vojnog sajma u Čileu, u latinoameričkim medijima navodi se da je i ova zemlja koja tradicionalno kupuje oružje od SAD spremna da pregovara o zajedničkim partnerskim kompanijama za proizvodnju aviona sa Rusijom.

Venecuela je na čelu zemalja koje uvoze oružje i vojnu opremu iz Rusije i među najvećim izvoznicima nafte u SAD.

Za ishod žestokih demonstracija protiv Madura i njegove socijalističke vlade zainteresovane su i Rusija i SAD.

Ukoliko se sukob između opozicije još zaoštri, Karakas bi mogao i da se predomisli i dozvoli ratnim brodovima da pristanu u venecuelanske luke, što bi onda značilo da se ruska vojna sila približila američkim granicama, a ne samo njeno oružje.