Несаница више мучи жене

Готово да нема човека који се бар једном у животу није суочио са лошим спавањем или непроспаваном ноћи. Неке студије показују да више од 80 одсто људи током живота искуси епизоду инсомније, односно несанице, да је 35 одсто то искусило у претходних годину дана, а од тога је 17 навело да им је то представљало „озбиљан проблем”. Међу овим потоњим,  47 одсто је имало несаницу услед психичких проблема (стрес, анксиозност, депресија, болест), а свега 11 одсто „чисту” инсомнију.

Несаница је тек један од поремећаја спавања, процеса чије је несавршенство одавно познато. То је вероватно најчешћа болест уопште, како у односу на све остале болести човека тако и у односу на све поремећаје

спавања. Јавља се код свих људи, мада не у истој мери, а одликује се недовољном количином или квалитетом спавања, уз отежано уснивање и одржавања сна (најчешће због учесталих буђења и разбуђивања) и осећај „неиспаваности”, и поред тога што постоје сви услови за добро спавање.

– Сматра се да од праве (дуготрајне) несанице болује, у зависности од дефиниције, од 4,4 до 48 одсто популације, а да су њене последице практично тешко сагледиве како у материјалном, тако и у социјалном смислу. Интересантно је да несаницу и последице које она доноси могу изазвати и друге болести спавања (престанак дисања у спавању односно опструктивна апнеа, поремећаји циркадијалног ритма спавања, синдром немирних ногу, периодични покрети удова у спавању), као и повећана функција штитне жлезде, запаљење зглобова (артритис), хронична бубрежна, плућна или срчана слабост... Ове болести се успешно лече – наводи др Славко М. Јанковић, неуропсихијатар у Клиници за неурологију Клиничког центра Србије, председник Српског сомнолошког друштва и руководилац Радне групе за израду националног Водича добре клиничке праксе за дијагностиковање и лечење несанице.

Клиника за неурологију Клиничког центра Србије са Центром за поремећаје спавања се, иначе, бави клиничким испитивањем и лечењем поремећаја спавања, а блиски сарадник је Клиника за психијатрију КЦС, која махом лечи несанице.

– Иако нам сврха спавања није у потпуности позната, спавање свакако представља фундаментални биолошки процес. Изјава америчког истраживача у области спавања, др Алана Рехчафена одражава општи став стручњака и лаика према спавању: „Уколико спавање нема апсолутно виталну функцију, онда је то највећа грешка коју је еволуциони процес икада направио” – наводи др Јанковић.

Последице неиспаваности

Према његовим речима, сматра се да је више од 90 одсто несаница условљено психолошким или психијатријским узроком (страх, депресивност, неизвесност, стрес) или социјалним проблемима (на послу, у школи…). Ризик oднoсa измeђу инсoмниje и психиjaтриjскoг пoрeмeћaja je двосмеран: нeкoликo студиja тaкoђe је пoкaзaло пoвeћaн ризик oд психиjaтриjскoг oбoљeњa мeђу испитaницимa кojи су рaниje имaли инсoмниjу. Жене чешће обољевају од несанице, док су друге болести спавања махом распоређене исто између полова.

– Постоји правило: само несаница која оставља последице током дана захтева лечење! Болесници са поремећајима спавања се испитују према правилима које је поставило Европско друштво за поремећаје спавања. Лечење болести спавања се обавља у складу са могућностима набавке лекова. Помоћ лекара треба потражити оног момента када човек осети да нешто са спавањем није у реду, а да последице тога тог поремећаја превазилазе његове могућности враћања у „нормално стање” – каже др Јанковић.

Последице које несаница доноси су вишеструке, како за самог болесника тако и за друштво у најширем смислу, истиче наш саговорник. Најчешћи социјални аспекати су, рецимо, несреће на раду и саобраћајне несреће услед губитка пажње код неиспаваних особа: бројни „преласци на леву страну коловоза, без јасног узрока, обично у јутарњим сатима (недавно је познати кошаркаш заспао за воланом и улетео у гомилу људи), повреде за машинама у фабрици, али и грешке на послу које могу бити кобне по друге.

Респираторни поремећаји повезани са спавањем (пре свега опструктивна апнеа) и губитак квалитетног сна могу довести до многих здравствених проблема, као што су хипертензија, болести срца, мождани удар и дијабетес, наглашено је и на недавној стручној конференцију на тему „Добар сан за здрав живот”, која је у Београду организована поводом Светског дана спавања, 14. марта.

Процењује се да је 30 одсто свих смртних случајева у саобраћајним несрећама повезано са поспаношћу за воланом, рекао је на скупу проф. др Лудгер Гроте, председник Скупштине националних удружења за сан, и позвао се на податке прикупљене у 19 европских земаља, у оквиру пројекта „Аутобус за буђење” које су 2013. године организовали Европско удружење за истраживање сна и чланови Скупштине националних удружења за сан. У наставку пројекта, у који су укључени Српско сомнолошко друштво и Компанија „Филипс” до краја 2018. године биће тестирано милион људи на поремећаје у спавању, међу којима је најучесталија опструктивна апнеа или престанак дисања у спавању.

Прекид у дисању

Опструктивна апнеа изазива повишен системски и плућни притисак, аритмије, исхемије и инфаркт срца, инфаркт мозга, шећерну болест…

Али то је, такође, и једна од ретких болести које се успешно лече применом апарата који при сваком престанку дисања „убаци” преко дисајних путева по један инспираторни волумен зауставља сва негативна дејства ове болести на нивоу на коме их је затекао.

Апнеу карактеришу прекиди или потешкоће у дисању током спавања. Особама које пате од опструктивне апнеје дисајни путеви су ужи од уобичајених када се мишићи ждрела опусте, непце пада уназад, што може довести до блокаде дисајних путева. Превелики језик, сувишно ткиво и смањен тонус мишића неки су од фактора који проузрокују колапс дисајних путева. Престанак дисања може трајати од 10 секунди до преко минут. Прекиди се могу јавити од пет до више од сто пута у току једног сата, а при сваком од њих опада ниво кисеоника. Опструктивна апнеја у спавању најчешће се јавља код мушкараца и гојазних људи, док појединци који болују од овог поремећаја обично нису ни свесни да престају да дишу у току спавања.

Учестало гласно хркање, гушење или хватање ваздуха у току спавања, претерана поспаност у току дана, јутарње главобоље, гојазност, висок крвни притисак, проблеми са учењем и памћењем, промене расположења, смањена концентрација, осећај депресије, суво грло после буђења и често мокрење у току ноћи – главни су симптоми опструктивне апнеје у спавању који треба да укажу на присуство проблема.  Уколико се не лечи, ово обољење може повећати ризик од високог притиска, срчаног напада, можданог удара, претеране гојазности и дијабетеса. Такође, може повећати и ризик од неправилног рада срца, погоршати срчану инсуфицијенцију, као и утицати на повећање ризика од незгода на послу или при вожњи.

– Научно је доказано да особе које пате од поремећаја дисања у спавању, не само што живе лошије, већ живе и од пет до десет година краће од осталих. У Србији се од поремећаја спавања лечи између 700 и 800 пацијената, док се процењује да број оболелих износи око 350.000. Управо то указује на кључни проблем: непостојање свести о овом проблему. Зато је веома важно да свако издвоји неколико минута и уради тест процене ризика како би на време почео са адекватном терапијом уколико се установи поремећај – истиче др Миодраг Вукчевић, начелник пулмологије КБЦ „Бежанијска коса” и потпредседник Српског сомнолошког друштва.

----------------------------------------------------------------

ТЕСТ ЗА АПНЕУ

1. Да ли гласно хрчете (гласније него што причате или толико гласно да могу да вас чују кроз затворена врата)?

2. Да ли често осећате умор, замор или поспаност током дана?

3. Да ли је неко приметио да понекад престанете да дишете док спавате?

4. Да ли патите од хипертензије или примате терапију за висок крвни притисак?

5. Да ли имате индекс телесне масе (БМИ) изнад 35? (Израчунајте Ваш БМИ – www.bdaweightwise.com/lose/lose_bmi.html)

6. Да ли имате више од 50 година?

7. Да ли имате обим врата већи од 40 цм?

8. Да ли сте мушког пола?

Резултат: Ако сте одговорили са „да” на три или више од осам понуђених питања, то указује да сте у домену високог ризика за ОСА. Ако сте одговорили са „да” на мање од три питања, то значи да постоји мала могућност да болујете од ОСА. Ако спадате у групу високог ризика за ОСА поремећај, препоручује се да се подвргнете студији спавања или тестирању код стручњака за спавање.

Упитник којим се утврђује ризик за опструктивну апнеу (ОСА) преузет је од Српског сомнолошког друштва