Рајац одолева дивљој градњи

Шуме, пашњаци, дивљач, 200 викендица, десетак сеоских кућа, једна продавница и три контејнера. Овако би укратко могао да се опише Рајац, планина надомак Београда на којој, у овим врелим данима, многи Београђани траже спас. Посебно у њеној столетној буковој шуми.

Врх Рајца досеже 848 метара надморске висине и један је од врхова Сувобора. Од престонице је удаљен 96 километара, од Горњег Милановца око 27, а од Љига – 14. Упркос овој близини градова, природа Рајца готово је нетакнута. Овде долазе они који желе да се одморе од градске вреве. Ту нема кафића, дискотека, клубова, тротоара, вишеспратница... Уместо тога ту се простиру пашњаци на површини од око сто хектара, док је 600 хектара Рајца под шумама, претежно буковим. Могу се срести кошута, јелен, шумски зец, али и змије, лисице. Има и дивљих свиња. Зато је ово место веома примамљиво за ловце. У фебруару већ десет година организује "Рајачка лисица", такмичење у лову на лисице.

Викендаши напомињу да је Рајац привлачан и за политичаре. У близини је Равна гора, али и некада по "четништву" познато село Ба. Ту на Рајцу су се пре 5. октобра 2000. окупљали виђенији људи из опозиције. Међу њима је било и лидера ДОС-а. Уосталом, кажу, ту кућу има отац Млађана Динкића, па ташта српског премијера Војислава Коштунице. Овде се у својим викендицама одмарају и поједини генерали, али су долазили и неки чланови "земунског клана" и њихове породице. Ниједна од тих викендица по величини не одудара од других. Ушушкане међу дрвећем и жбуњем готово да се и не виде док им се не приђе сасвим близу.

Управо о томе како су ту куће готово "невидљиве" и како то да ова планина није постала урбана попут, рецимо, Златибора, разговарамо са секретаром СО Љиг Гораном Даничићем.

– Ни до сада се није дозвољавала, а неће се ни убудуће омогућавати, изградња великих зграда. Тренутно је градња обустављена, бар што се тиче оног дела Рајца којим газдује љишка општина. И неће бити дозвољена све док се не усвоји нови урбанистички план. У изради је просторни план општине Љиг чије усвајање очекујемо на јесен. Потом на ред долази генерални план Рајца. Просторним планом предвиђено је вођење рестриктивне политике у области градње. Куће ће смети највише да имају спрат и поткровље. Моћи ће да се граде хотели, мотели, одмаралишта и слични смештајни објекти само на локацији испод 500 метара надморске висине, како се не би нарушио изглед ове планине. Горе, изнад тих 500 метара, моћи ће да се изгради само планинарски и ловачки дом, као и ресторани. Све то ће морати да се гради уз шуму и то тако да се уклопи у амбијент – објашњава за "Политику" Горан Даничић.

Љиг је сиромашна општина, а Горњи Милановац је више окренут Руднику, Такову, па не мари много за Рајцем иако је под његовом "капом" добар део ове планине. Он се нада да ће се милановачки општинари убудуће више окренути Рајцу, како би се заједничким снагама решили бар комунални проблеми.

Овде су постављена само три контејнера и то на овој љишкој страни, тако да викендаши морају да пешаче по два и више километара да би бацили смеће, пошто су њихове куће претежно на милановачком делу Рајца. А Горњи Милановац није поставио контејнере, нити се обавезао да односи смеће. Друга алтернатива јесте паљење ђубрета, што је веома рискантно у овим врелим данима. Додатне тешкоће настају после тродневног вашара, односно "Косидбе", чувене међународне манифестације која се већ 35 година одржава на Рајцу. Тада се ту слегне између 20.000 и 50.000 људи. Када се покупе тезге, склоне шатори и импровизовани ресторани, остају гомиле смећа. Потребно је некада и по десетак дана да се то све очисти и однесе. Проблема има и са снабдевањем водом. То опет нарочито тишти викендаше који лети често немају воде по више сат дневно. Аутобуси до Рајца саобраћају само петком и недељом. И то захваљујући превознику из Горњег Милановца. Али аутобуси нису климатизовани.

– Планира се да се следеће године почне са изградњом ски-стазе. Тај пројекат ће заједнички исфинансирати општина Љиг и "Србијашуме". Овде има спортских терена код војног одмаралишта и одмаралишта "Колубаре". Постоје и такозване планинарске и стазе здравља. Базени нису у плану, јер ово подручје кубури са водом. Нису, међутим, далеко базени у Љигу и Бањи Врујци – прича наш саговорник.

Уз поменута одмаралишта, ту су још одмаралиште "Поштанске штедионице", планинарски и извиђачки дом. Има и неколико ресторана од којих само један ради преко целе године. Ту се увек може и коначити. Спелеологе овде привлачи пећина богата пећинским фигурама. Вертикална је и веома дубока. У њу могу конопцима да се спуштају само спелеолози. Упркос томе, својевремено је похарана. Многе приче су испреплетене око такозваног бездана који се налази у близини једине продавнице на Рајцу. Причало се да су ту четници бацали партизане, па потом да су партизани бацали четнике. Када су се помирили  партизани и четници променила се и прича. Сада се приповеда да су они једни друге бацали у ту јаму "без дна", јер је и на једној и на другој страни било лоших момака.