Ана Кривошеј у судском вилајету

Ниш – Ана Кривошеј, данас Нишлијка, а до пре десетак година становница Приштине, по трећи пут за само годину дана покушава да укаже шта се све и како ради у органима правосуђа у Србији и на који начин се може на волшебан начин остати без имовине. Уз хрпу оригиналних докумената, решења и одлука, после бројних и очигледно безуспешних покушаја да докаже истину у суду, одлучила је да затражи и помоћ медија.
– Живела сам у Приштини, где сам се удала за Небојшу Цакића. Венчали смо се 22. маја 1993. године. Два дана пре склапања брака, од оца и мајке добила сам стан на поклон, о чему је направљен уговор, и истога дана сам тај стан, који се до тада водио на мог оца, откупила. О откупу стана од 58 квадратних метара, у Улици Рамиза Садикуа 54/3, постоји оригинална документација, уговор између мене и Републике Србије – Аутономне Покрајине Косова и Метохије. У њему је утврђена цена откупа стана, уписана сам као нови власник, уписан је број моје личне карте и мој јединствени матични број грађана. Уговор сам потписала, потписао га је и печатом оверио овлашћени службеник Покрајинског секретаријата за финансије у Приштини. Супруг и ја смо једно време живели у том стану, али смо се развели после неколико година брака. Свој стан у Приштини продала сам, а пошто ми је у међувремену отац умро, са мајком сам се преселила у Ниш, где смо купиле нови стан – започиње причу за "Политику" Ана, која се по усељењу у нови стан и запослила у Нишу.

Једног дана, добила је позив од суда. Њен бивши супруг тражио је половину стана у Приштини, или половину новца добијеног од продаје, јер су стан, како је навео у тужби, "стекли док је трајала брачна заједница". Ана је доказивала суду документацијом да је стан био њен пре него што су се венчали, али је судско веће прихватило, касније се испоставило фалсификован уговор о откупу, који је поднео Небојша Цакић. У том фотокопираном уговору, достављеном без оригинала, исправна је прва страна, а на другој је кривотворен Анин потпис и уместо 22. маја 1993. уписан нетачни датум откупа – 13. децембар 1994. године...

Ана Кривошеј се жалила на такву одлуку суда, али и одлучила да оде у Приштину. Уз помоћ Унмика, пронашла је оригинал уговора о откупу у архиви покрајинских органа, који је идентичан оном који она поседује. Доставила је то суду у Нишу и очекивала да ће претходна одлука бити поништена. Уследио је, међутим, шок. Решење на које се Ана жалила већ је проглашено правоснажним, а код извршног одељења на захтев њеног бившег супруга оглашена и лицитација стана у Нишу, који су купили Ана и њена мајка. Брже-боље, и лицитација је одржана, стан је продат једној агенцији за промет некретнина, новац је једно време стајао у суду као депозит, а онда је Небојша подигао целу суму и – нестао.

– Све што се догодило наводи ме на отворену сумњу да у правосуђу, уместо људи задужених за правду, главну реч воде мафија и корумпирани људи – каже Ана Кривошеј.