Ове године 24.000 операција катаракте

Проблем дугог чекања на операције катаракте коначно је почео да се решава системски: директор Републичког завода за здравствено осигурање (РФЗО), професор др Момчило Бабић изјавио је за „Политику” како ће у овој години бити обављено 24.000 ових интервенција у државним клиникама, јер је толико сочива набављено. Лане је урађено само 4.000 ових интервенција.

Директор Очне клинике Клиничког центра Србије (КЦС) у Београду професор др Миленко Стојковић објашњава да то неће значити да ће листе чекања нестати преко ноћи и да ће сви који чекају бити оперисани, јер би такво обећање било лажно, али додаје да је проблем почео да се решава на прави начин.

– Први пут у Србији је синхронизована јавна набавка сочива и медицинског материјала који се користи у току ове интервенције. Да би урадили више операција него до сада, 24.000 сочива биће довољно и неће више бити изговора да се не уради планирани број операција – каже наш саговорник.

Др Стојковић објашњава да, по светским статистикама, у земљи са 7,5 милиона становника, годишње буде 25.000 новооткривених пацијената са катарактом.

– Наравно, многима од њих операција неће бити потребна исте године када је постављена дијагноза. Успех ће бити ако за почетак радимо 3.500 операција на милион становника, а да број из године у годину постепено повећавамо. Сигурно је да је Србији потребно између 4.500 до 5.000 операција на милион становника. Шведска има 9.000 на милион, Мађарска 6.000 – каже др Стојковић.

Операције катаракте већ дуже од деценију су рак-рана нашег здравства: на њу се чека од две до три године, а приватне очне клинике су на томе профитирале и опстале, јер ко има пара, ову операцију је плаћао из свог џепа.

Као нови директор Очне клинике КЦС-а др Стојковић уводи додатни поподневни рад у још једној операционој сали у којој се иначе раде и друге офталмолошке операције. У салама за дневну хирургије, хирурзи већ сад раде у две смене.

– Процена је да можемо да урадимо 5.000 ових интервенција годишње, али не могу давати лажне наде о револуционарном смањењу листа преко ноћи. Наша листа је специфична, јер нам шаљу најкомпликованије случајева катаракте из целе Србије, које захтевају више времена – каже др Стојковић.

Он ипак тврди да је немогуће рећи колико времена ће Србији бити потребно да чекање на операције катаракте доведе у неке разумне временске оквире.

– Када је влада Тонија Блера имала овај проблем, па су Енглези на операцију катаракте чекали две и по године, одлучили су да увезу хирурге из Јужноафричке уније и Грчке и тако су решили проблем. Нису српски офталмолози мрзовољни, па да кажемо да не раде довољно, већ реално нема довољно стручњака за рутинско извођење ове операције. Почетник операцију катаракте ради 60 минута, а искусни хирург 10. Држава мора да има рационалну политику у овој области: да обучи младе кадрове и да пребаци већи број операција у мање болнице у унутрашњости пошто им је обезбедила услове, опрему и материјал – сматра наш саговорник.

Опрема за операцију катаракте постоји у 17 од 22 очна одељења у болницама широм Србије , али не раде сви пуном снагом. Др Стојковић каже како има очних одељења у унутрашњости, на којима лекари ураде и 700 операција катаракте годишње, али и оних где се уради само 100 или 200. Разлог: негде је опрема застарела или нема довољно хирурга офталмолога који то знају да раде.

– Сваки пут када се пацијент усмери на Очну клинику КЦС-а из унутрашњости тражићу да се идентификује из које болнице долази. Тада ће се јасно видети ко нема опрему и довољан број доктора да се убудуће наше обавезе одреде и по броју лекара. Многе земље имају правило о минималном броју операција које морају да ураде да би их то учинило компетентним да раде приватно – став је др Стојковића.

Директорка Очне клинике Клиничког центра у Нишу професор др Гордана Златановић каже да је овде само од јануара урађено 770 операција: ка овој установи гравитира чак два и по милиона људи, па је на листи чекања у овом часу 2.500 људи. Пацијенти стижу из Неготина, Мајданпека, Пирота, Врања, Зајечара…

– Не знам зашто лекари и у мањим местима не раде по 600 ових интервенција годишње, како је договорено на Стручној офталмолошкој комисији. Имамо довољан број хирурга, али потребна нам је нова опрема, јер су постојећи апарати стари 12 година и питање је дана када ће стати. Организовала сам рад у две смене, радили смо 25 пацијената дневно, али смо стали, јер нам је један анестезиолог отишао у пензију – објашњава др Златановић.

Очни лекари из КЦ „Крагујевац” својски су се потрудили да мало смање притисак на престоничке клинике. По подацима професора др Сунчице Срећковић, директорке Клинике за офталмологију КЦ „Крагујевац”, четворо офталмолога је прошле године урадило 951 операцију, а на листи чекања почетком фебруара било је 1.488 пацијената.