Ove godine 24.000 operacija katarakte

Problem dugog čekanja na operacije katarakte konačno je počeo da se rešava sistemski: direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RFZO), profesor dr Momčilo Babić izjavio je za „Politiku” kako će u ovoj godini biti obavljeno 24.000 ovih intervencija u državnim klinikama, jer je toliko sočiva nabavljeno. Lane je urađeno samo 4.000 ovih intervencija.

Direktor Očne klinike Kliničkog centra Srbije (KCS) u Beogradu profesor dr Milenko Stojković objašnjava da to neće značiti da će liste čekanja nestati preko noći i da će svi koji čekaju biti operisani, jer bi takvo obećanje bilo lažno, ali dodaje da je problem počeo da se rešava na pravi način.

– Prvi put u Srbiji je sinhronizovana javna nabavka sočiva i medicinskog materijala koji se koristi u toku ove intervencije. Da bi uradili više operacija nego do sada, 24.000 sočiva biće dovoljno i neće više biti izgovora da se ne uradi planirani broj operacija – kaže naš sagovornik.

Dr Stojković objašnjava da, po svetskim statistikama, u zemlji sa 7,5 miliona stanovnika, godišnje bude 25.000 novootkrivenih pacijenata sa kataraktom.

– Naravno, mnogima od njih operacija neće biti potrebna iste godine kada je postavljena dijagnoza. Uspeh će biti ako za početak radimo 3.500 operacija na milion stanovnika, a da broj iz godine u godinu postepeno povećavamo. Sigurno je da je Srbiji potrebno između 4.500 do 5.000 operacija na milion stanovnika. Švedska ima 9.000 na milion, Mađarska 6.000 – kaže dr Stojković.

Operacije katarakte već duže od deceniju su rak-rana našeg zdravstva: na nju se čeka od dve do tri godine, a privatne očne klinike su na tome profitirale i opstale, jer ko ima para, ovu operaciju je plaćao iz svog džepa.

Kao novi direktor Očne klinike KCS-a dr Stojković uvodi dodatni popodnevni rad u još jednoj operacionoj sali u kojoj se inače rade i druge oftalmološke operacije. U salama za dnevnu hirurgije, hirurzi već sad rade u dve smene.

– Procena je da možemo da uradimo 5.000 ovih intervencija godišnje, ali ne mogu davati lažne nade o revolucionarnom smanjenju lista preko noći. Naša lista je specifična, jer nam šalju najkomplikovanije slučajeva katarakte iz cele Srbije, koje zahtevaju više vremena – kaže dr Stojković.

On ipak tvrdi da je nemoguće reći koliko vremena će Srbiji biti potrebno da čekanje na operacije katarakte dovede u neke razumne vremenske okvire.

– Kada je vlada Tonija Blera imala ovaj problem, pa su Englezi na operaciju katarakte čekali dve i po godine, odlučili su da uvezu hirurge iz Južnoafričke unije i Grčke i tako su rešili problem. Nisu srpski oftalmolozi mrzovoljni, pa da kažemo da ne rade dovoljno, već realno nema dovoljno stručnjaka za rutinsko izvođenje ove operacije. Početnik operaciju katarakte radi 60 minuta, a iskusni hirurg 10. Država mora da ima racionalnu politiku u ovoj oblasti: da obuči mlade kadrove i da prebaci veći broj operacija u manje bolnice u unutrašnjosti pošto im je obezbedila uslove, opremu i materijal – smatra naš sagovornik.

Oprema za operaciju katarakte postoji u 17 od 22 očna odeljenja u bolnicama širom Srbije , ali ne rade svi punom snagom. Dr Stojković kaže kako ima očnih odeljenja u unutrašnjosti, na kojima lekari urade i 700 operacija katarakte godišnje, ali i onih gde se uradi samo 100 ili 200. Razlog: negde je oprema zastarela ili nema dovoljno hirurga oftalmologa koji to znaju da rade.

– Svaki put kada se pacijent usmeri na Očnu kliniku KCS-a iz unutrašnjosti tražiću da se identifikuje iz koje bolnice dolazi. Tada će se jasno videti ko nema opremu i dovoljan broj doktora da se ubuduće naše obaveze odrede i po broju lekara. Mnoge zemlje imaju pravilo o minimalnom broju operacija koje moraju da urade da bi ih to učinilo kompetentnim da rade privatno – stav je dr Stojkovića.

Direktorka Očne klinike Kliničkog centra u Nišu profesor dr Gordana Zlatanović kaže da je ovde samo od januara urađeno 770 operacija: ka ovoj ustanovi gravitira čak dva i po miliona ljudi, pa je na listi čekanja u ovom času 2.500 ljudi. Pacijenti stižu iz Negotina, Majdanpeka, Pirota, Vranja, Zaječara…

– Ne znam zašto lekari i u manjim mestima ne rade po 600 ovih intervencija godišnje, kako je dogovoreno na Stručnoj oftalmološkoj komisiji. Imamo dovoljan broj hirurga, ali potrebna nam je nova oprema, jer su postojeći aparati stari 12 godina i pitanje je dana kada će stati. Organizovala sam rad u dve smene, radili smo 25 pacijenata dnevno, ali smo stali, jer nam je jedan anesteziolog otišao u penziju – objašnjava dr Zlatanović.

Očni lekari iz KC „Kragujevac” svojski su se potrudili da malo smanje pritisak na prestoničke klinike. Po podacima profesora dr Sunčice Srećković, direktorke Klinike za oftalmologiju KC „Kragujevac”, četvoro oftalmologa je prošle godine uradilo 951 operaciju, a na listi čekanja početkom februara bilo je 1.488 pacijenata.