У режији судије

Што се културних догађања тиче, српска провинција је обично "мртво море" и на то смо већ навикли. Не можемо рећи да Бољевац, општина у источној Србији од 18 и варошица од две-три хиљаде становника, много искаче из те шеме, али се тамо ипак стално нешто догађа. Што у континуитету, што с мене па на уштап. Вероватно то, донекле, има везе с тим што је директор Културно-образовног центра млада жена Биљка Петровић, магистар социологије културе, која, кад се већ није запутила у Београд, даје све од себе да оно за шта се школовала и у њеном родном месту "продише".

Ето, рецимо, и сама је недавно, међу двадесетак жена, завршила четворомесечни курс за ткаље, из чисте радозналости. То је она чувена мрежа ткачница коју је америчка донаторска организација CHF прострла по Србији, како би се углавном незапослене жене оспособиле за самосталан посао. Одатле су пристигли разбоји, општина је материјално покрила обуку двадесетак жена и сад куд која. Чујемо да су две већ отвориле сопствене радионице.

Веровали или не, аматерско позориште "Звезда" ради непрекидно од 1874. године, када је стартовало представом "Бој под Кројом", а последња је на сцену постављена "Госпођа министарка".

– Позориште је мењало назив, каже Биљка. – Прво се звало "Дилетантско друштво", па "Звезда", па "Јустиција", зато што је редитељ судија Општинског суда у Бољевцу, најзад опет "Звезда". Постоји, такође, и Дечје позориште са великим бројем глумаца, а обе сцене редовно сарађују са многим професионалним и аматерским позориштима у земљи.

Пошто се сви актери, почев од ђака па до сељака, баве и неким другим пословима, мора да се стекне невероватно много услова да би се изнела представа. Некад годишње буде само једна, а буде, богме, и пет. Наравно да се све догађа у јединој сали у граду, смештеној управо у згради Културног центра, коју користе и друге институције: обданиште, школа, општина, биоскоп... Покаткад се ту одржи и неки концерт, да кажемо етно-музике, према могућностима и интересовању публике.

Бољевац има и Музеј са сталном поставком Тимочке буне, а под будним оком кустоса Раде Живковић овде се одржавају разне изложбе – недавно је завршена изложба лековитог биља. Под покровитељством Културног центра, одмаралиште "Ртањ" четири пута је угостило Ликовну колонију која је постала јединствена по томе што смо започели експеримент на кожи, заправо на пергаменту. Имали смо једну 2000. године, па је настао привремени прекид, а сада припремамо наставак за октобар. То је једна од малобројних колонија које су ушле у Календар културних догађања Министарства културе Србије.

Експеримент једне друге ликовне колоније биће мурали, али са њом већ улазимо на терен великог пројекта названог "Суседски програм Бугарска и Србија", који финансира Европска унија преко Агенције за реконструкцију, уз учешће општине и Културног центра у Бољевцу. Нешто од тога је већ прошло, као, рецимо, манифестација "Црноречје у песми и игри" у којој су учествовали уметници из Куле у Бугарској, а нешто ће тек бити на јесен: "Ртањске вечери поезије", колонија са већ поменутим муралима, два семинара о евроинтеграцијама и еврофондовима, округли сто о демографским проблемима пограничног региона, разни клубови, најзад и традиционални "Бал Рома" на којем ће у јануару идуће године учествовати и бугарски извођачи.