Умро режисер Ингмар Бергман

Стокхолм – Шведски режисер Ингмар Бергман, један од највећих уметника светске кинематографије, умро је у 89. години, известили су јуче медији у Стокхолму.
Бергман је преминуо у свом дому на острву Фаро, објавила је шведска новинска агенција ТТ, позивајући се на његову кћерку Еву Бергман.
Са малог острва Фаро у Балтичким мору стигла је штура вест да се мирно угасио живот једног од највећих шведских уметника, филмског и позоришног ствараоца светског гласа Ингмара Бергмана.

Вест о смрти јавила је ћерка Ева, што значи да је велики уметник издахнуо у кругу породице и на месту које је веома волео, јер се свом дому на Фароу стално враћао након свих лутања по свету и коначно се ту повукао пре четири године, када је у 85. години завршио свој последњи ТВ филм "Сарабанду".

Иза Бергмана je остало 54 играна филма, 126 позоришних представа и 39 радио-драма, бројне књиге о филму и о себи. Писао је и сценарије, што му је био и први извор прихода пре него се обрео у театру где је оставио дубоки траг интерпретирајући скандинавске класике, руске великане, али и савремену драмску литературу. Већ 1963. био је именован за директора Краљевског драмског позоришта.

Први филм је снимио 1946, али интернационалну славу му је донео филм "Осмеси летње ноћи" који је на Фестивалу у Кану добио награду као најбоља комедија. Следеће године поново се појавио у Кану са "Седмим печатом" који није освојио Гран при већ специјалну награду жирија, али је био морални победник. Од тада се Бергман устоличио као филмски уметник коме су се доцније клањала највећа имена савременог светског филма од Андреја Тарковског, преко Роберта Алтмана до Вудија Алена, који је поводом прославе 70. Бергмановог рођендан изјавио да је он, "када се све узме у обзир, највећи филмски уметник од проналаска филмске камере".

Звездани период у Бергмановој каријери биле су седамдесет и осамдесете године 20. века, када су његови филмови "Дивље јагоде", "Девичански извор", "Тишина", "Персона", "Крици и шапутања", "Јесења соната", "Фани и Александар"... редовно добијали номинације за Оскаре у више категорија и освајали их за режију, сценарио, поједине улоге

Бергману је додељена награда за животно дело Америчке филмске академије и три Оскара за најбоље стране филмове ("Девичански извор", "Кроз тамно стакло" и "Фани и Александар"). Његови филмови су освајали најважнија признања која се додељују "седмој уметности" у свету, све до последњег који је ушао у најужи избор за најбољи европски филм.

Режирао је само три филма који нису била продуцирана у Шведској, и један од њих је био "Јесења соната". У њему су играле Ингрид Бергман (са којом није био у сродству) и Лив Улман, норвешка глумица која је дуго година била његова муза и животна сапутница, а и мајка његове ћерке.

Познат као режисер који је посебну пажњу посвећивао раду са глумцима, Бергман је формирао своју "глумачку трупу" у којој су стални чланови били Макс фон Сидов, Биби Андерсон, Хариер Андерсон, Ерланд Јозефсон, Ингрид Тулин. Последња им се прикључила Улманова, и они су сви играли у већини његових филмова, у позоришним и телевизијским комадима које је режирао.

Стални пратилац био му је и сниматељ Свен Никвист коме је давао само основне инструкције, препуштајући му да их сам реализује бирајући углове, светлост и постижући онај жељени суморни штимунг тако карактеристичан за Бергманов стил.

Танјуг

-----------------------------------------------------------

Омаж Бергману у Југословенској кинотеци

Директор Југословенске кинотеке Радосав Зеленовић изјавио је јуче, поводом смрти шведског редитеља Ингмара Бергмана, да ће сезона Кинотеке у септембру сигурно започети омажом великом ствараоцу пошто поседује једну од најкомплетнијих колекција његових филмова.

Зеленовић је рекао да је Бергман својом ауторском особеношћу обележио век филма за нама и да његово дело има далекосежан значај.

Директор Драме Народног позоришта у Београду Божидар Ђуровић оценио је да упркос томе што је доживео дубоку старост, одлазак троструког оскаровца, знаменитог позоришног и филмског редитеља Бергмана представља тужну вест за светску културну јавност. Са великим бројем представа и више од 50 филмова Бергман је оставио упечатљив траг како у кинематографији, тако и у позоришној уметности, рекао је директор Драме националног театра.

Напомињући да му је Бергман био узор, позоришни редитељ и управник Београдског драмског позоришта Небојша Брадић каже да је реч о великој фигури уметности 20. века. "Естетска прочишћеност у његовим филмовима и позоришту, јасна мисао, рад са глумцем, све је то инспирисало и мене као и многе моје колеге", рекао је Брадић.

Танјуг

-----------------------------------------------------------

Жил Жакоб: Последњи великан филма

Париз – Председник Међународног филмског фестивала у Кану, Жил Жакоб, одао је јуче признање преминулом шведском редитељу Ингмару Бергману, назвавши га "последњим од филмских великана", пошто је доказао да "филм може да буде уметност подједнако дубока као књижевност". "Био је редитељ који се бавио људском судбином, човековом бедом, мистеријом жене. Био је озбиљан редитељ са неочекиваним и сјајним дозама хумора. Био је редитељ живота и светлости, чије је дело неодвојиво од дела његовог сниматеља Свена Никвиста", казао је Жакоб након вести о смрти великог редитеља, преноси агенција АП.

Танјуг