Ердоганова победа уз подршку исламиста

Премијер Реџеп Тајип Ердоган, упркос великим изазовима, победио је на локалним изборима и тиме себи широм отворио капију да се кандидује за шефа државе на председничким изборима који се одржавају у августу.

У владајућој Партији правде и развоја (АКП) не крију задовољство: према још непотпуним резултатима, освојили су више гласова него што су очекивали – 45 одсто. Водећа опозициона секуларистичка Републиканска народна партија добила је 28, а Партија националистичке акције 15 процената.

„Данас је победила демократија и воља грађана. Победила је нова Турска… Данас је поражена неморална политика, политика монтажа и разних снимака. Они ће морати да плате цену”, изјавио је Ердоган у првом обраћању грађанима испред седишта странке у Анкари.

„Ми смо поносни на тебе. Алаху акбар”, са усхићењем су га дочекали окупљени грађани.

У победничком говору премијер Ердоган је захвалио и „својој браћи” широм света који су се молили за његову победу: „Захваљујем браћи у Палестини, Египту, на Балкану, у Босни, Македонији, на Косову и у свим градовима Европе који сада прослављају нашу победу, захваљујем браћи која пате у Сирији”, цитирао је истанбулски „Хуријет” премијерове речи из поздравног говора.

У тренутку славља он није пропустио прилику да запрети онима који стоје иза „прљаве завере” против њега и Турске, који су лансирали оптужбе о корупционашком скандалу у влади. Реч је о „терористима” и „коалицији ђавола”, исламског проповедника Фетулаха Гулена, и оних који су га подржавали у земљи.

„Ердоганов одговор противницима тек предстоји. Он ће до краја очистити полицију и правосуђе, као и медије који су подржавали открића којима се наносила штета влади”, каже Џан Пакер, аналитичар истраживачког центра „Тесев”.

Локални избори су били највећи изазов у Ердогановој каријери. Његову владу су оптужили да је до грла огрезла у корупцији, а њега да се понаша као „диктатор” према онима који му не аплаудирају и траже његову оставку. Али, захваљујући контроли медија и друштвених мрежа, Ердоган је очигледно успео да амортизује та открића тврдећи да иза тога стоје цивилни покрет „Хизмет” и „домаћи издајници”. Његовој победи допринела је и разједињена и неефикасна опозиција. И овог пута се потврдило да он заправо још нема достојног ривала на политичкој позорници земље.

Ердоган је велики популиста, „народни човек” који зна како да успостави контакт са масама и да Турци традиционално воле да имају предводника. У току кампање он је обишао готово свих 80 провинција, неке и више пута.

Победи владајуће странке је, без сумње, допринела и повољна економска ситуација у земљи коју је заобишла економска криза. Као што се и очекивало, њега су листом подржали конзервативни бирачи унутар Анадолије, пошто у происламисти Ердогану траже и налазе симбол верских вредности.

У Анкари се већ данас праве нове политичке калкулације, иако се још барата незваничним резултатима. Пошто је успешно положио овај тест, верује се да ће се Ердоган кандидовати за шефа државе на изборима који се одржавају у августу. У овом часу, међутим, није јасно да ли ће се за ту фотељу борити и садашњи председник Абдулах Гул, који има право на још један мандат.

„Одлуку о томе саопштићу када за то дође време”, недавно је дипломатски изјавио Гул.

Ердоган и Гул су стари партијски другови који су основали АКП. Верује се да ће они избећи отворени судар, поготово зато што би то могло да угрози јединство странке. У игри су, тврде медији, два сценарија: по једном, Ердоган и Гул ће само заменити садашње фотеље, а по другом, Ердоган ће изменити статут партије како би могао да по четврти пут буде премијер.