Erdoganova pobeda uz podršku islamista

Premijer Redžep Tajip Erdogan, uprkos velikim izazovima, pobedio je na lokalnim izborima i time sebi širom otvorio kapiju da se kandiduje za šefa države na predsedničkim izborima koji se održavaju u avgustu.

U vladajućoj Partiji pravde i razvoja (AKP) ne kriju zadovoljstvo: prema još nepotpunim rezultatima, osvojili su više glasova nego što su očekivali – 45 odsto. Vodeća opoziciona sekularistička Republikanska narodna partija dobila je 28, a Partija nacionalističke akcije 15 procenata.

„Danas je pobedila demokratija i volja građana. Pobedila je nova Turska… Danas je poražena nemoralna politika, politika montaža i raznih snimaka. Oni će morati da plate cenu”, izjavio je Erdogan u prvom obraćanju građanima ispred sedišta stranke u Ankari.

„Mi smo ponosni na tebe. Alahu akbar”, sa ushićenjem su ga dočekali okupljeni građani.

U pobedničkom govoru premijer Erdogan je zahvalio i „svojoj braći” širom sveta koji su se molili za njegovu pobedu: „Zahvaljujem braći u Palestini, Egiptu, na Balkanu, u Bosni, Makedoniji, na Kosovu i u svim gradovima Evrope koji sada proslavljaju našu pobedu, zahvaljujem braći koja pate u Siriji”, citirao je istanbulski „Hurijet” premijerove reči iz pozdravnog govora.

U trenutku slavlja on nije propustio priliku da zapreti onima koji stoje iza „prljave zavere” protiv njega i Turske, koji su lansirali optužbe o korupcionaškom skandalu u vladi. Reč je o „teroristima” i „koaliciji đavola”, islamskog propovednika Fetulaha Gulena, i onih koji su ga podržavali u zemlji.

„Erdoganov odgovor protivnicima tek predstoji. On će do kraja očistiti policiju i pravosuđe, kao i medije koji su podržavali otkrića kojima se nanosila šteta vladi”, kaže Džan Paker, analitičar istraživačkog centra „Tesev”.

Lokalni izbori su bili najveći izazov u Erdoganovoj karijeri. Njegovu vladu su optužili da je do grla ogrezla u korupciji, a njega da se ponaša kao „diktator” prema onima koji mu ne aplaudiraju i traže njegovu ostavku. Ali, zahvaljujući kontroli medija i društvenih mreža, Erdogan je očigledno uspeo da amortizuje ta otkrića tvrdeći da iza toga stoje civilni pokret „Hizmet” i „domaći izdajnici”. Njegovoj pobedi doprinela je i razjedinjena i neefikasna opozicija. I ovog puta se potvrdilo da on zapravo još nema dostojnog rivala na političkoj pozornici zemlje.

Erdogan je veliki populista, „narodni čovek” koji zna kako da uspostavi kontakt sa masama i da Turci tradicionalno vole da imaju predvodnika. U toku kampanje on je obišao gotovo svih 80 provincija, neke i više puta.

Pobedi vladajuće stranke je, bez sumnje, doprinela i povoljna ekonomska situacija u zemlji koju je zaobišla ekonomska kriza. Kao što se i očekivalo, njega su listom podržali konzervativni birači unutar Anadolije, pošto u proislamisti Erdoganu traže i nalaze simbol verskih vrednosti.

U Ankari se već danas prave nove političke kalkulacije, iako se još barata nezvaničnim rezultatima. Pošto je uspešno položio ovaj test, veruje se da će se Erdogan kandidovati za šefa države na izborima koji se održavaju u avgustu. U ovom času, međutim, nije jasno da li će se za tu fotelju boriti i sadašnji predsednik Abdulah Gul, koji ima pravo na još jedan mandat.

„Odluku o tome saopštiću kada za to dođe vreme”, nedavno je diplomatski izjavio Gul.

Erdogan i Gul su stari partijski drugovi koji su osnovali AKP. Veruje se da će oni izbeći otvoreni sudar, pogotovo zato što bi to moglo da ugrozi jedinstvo stranke. U igri su, tvrde mediji, dva scenarija: po jednom, Erdogan i Gul će samo zameniti sadašnje fotelje, a po drugom, Erdogan će izmeniti statut partije kako bi mogao da po četvrti put bude premijer.