Зашто деца белих мантила носе беле мантиле

Која је вероватноћа да дете родитеља који су носили плави мантил и бавили се занатским занимањем обуче бели мантил?

Ако је судити према резултатима истраживања под називом „Млади – наша садашњост” Института за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду, само десет одсто младих особа чији родитељи имају завршену само основну школу успева да заврши факултет – свако треће „радничко” дете има само основну школу, а 60 одсто њих своје образовање завршава са средњом школом. Др Драган Станојевић, асистент на Катедри за социологију Филозофског факултета у Београду, каже да подаци изведени из овог истраживања недвосмислено сведоче да чак 60 одсто младих има исти ниво образовања као и њихови родитељи.

„Половина младих који су завршила факултет имају родитеље који су завршили факултет, а тек свака пета млада особа која припада категорији академски грађанин има родитеље који су завршили само средњу школу. Када су у питању млади који имају завршену само средњу школу, подаци показују да чак 75 одсто њихових родитеља има завршену само средњу школу, а скоро половина младих који имају завршену само основну школу потиче од родитеља са средњошколским образовањем”, истиче овај социолог.  

Наш саговорник истиче да је степен саморепродукције највећи у средњој класи – то другим речима значи да ће дете родитеља који су завршили средњу школу највероватније „остати” на средњошколској дипломи. Свега петина родитеља са средњошколским образовањем успева да обезбеди услове за стицање факултетске дипломе својој деци, каже др Станојевић.

Међутим, занимљивост изведена из овог истраживања гласи да је највиши степен силазне образовне покретљивости присутан у највишој социјалној класи јер је скоро половина деце родитеља с високим образовањем остала на нивоу средње школе. У најтежој позицији налазе се млади чији родитељи имају само основно образовање и њима је најтежи успон у прву следећу образовну категорију

Иако су социолози уједињени у закључку да је образовање најјача „виза” за излазак из социјалне класе којој припадамо и пролазак у вишу класу, професор на Катедри за социологију Филозофског факултета у Београду др Слободан Цвејић упозорава да се већ сада деца из сеоских средина, деца родитеља са основном школом и деца која похађају средње стручне школе у изузетно малом проценту (мањем од један одсто) налазе на студијама. У факултетским амфитеатрима углавном седе припадници средње и више класе. Ипак, у последњих десет година порастао је број студената чији су родитељи завршили средње школе.

„Наше истраживање показује да 38 одсто студената има очеве с високим образовањем, а таквих очева у популацији има свега седам одсто. Само пет одсто сеоских домаћинстава има студента, а шанса да дете упише факултет пет пута је већа ако отац има високо образовање него ако има основно образовање или мање од тога”, каже др Цвејић.

Проблем српског образовања је, каже он, у томе што се на буџетским студијама налазе углавном деца богатих родитеља јер су они највише улагали у њихово образовање, па та деца углавном „са свим петицама” долазе из средње школе, а деца сиромашнијих родитеља налазе се на самофинансирајућим студијама или на приватним факултетима где су цене папрене. Излаз из овог зачараног круга наш саговорник види у увођењу линеарних школарина – ако школарина буде 200 или 300 евра за све студенте, то ће моћи да поднесу и богате и сиромашније породице. „Саморепродукција у оквиру највише класе износи чак 40 одсто – то значи да чак 40 процената садашње економске и политичке елите на питање шта су били ваши родитељи одговара – директор или власник предузећа. Свега два одсто њих каже – радник. Ако се има на уму да је образовање једина виза која води из света сиромашних, онда образовање мора да буде доступно свима, јер свако демократско друштво почива на вертикалној проходности – закључује др Цвејић.