Тест за Буша и Брауна

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 30. јула – Колика је улога "личне хемије" лидера у односима међу државама – недоумица је која опхрвава стратеге поводом управо завршеног састанка, у Кемп Дејвиду, домаћина Џорџа Буша и угошћеног новог британског премијера Гордона Брауна. С поприличном дозом сигурности се предвиђа, наиме, да Браун неће тежити да достигне дозу блискости са шефом Беле куће, какву је имао Тони Блер који је због тога етикетиран као "Бушова пудлица", па су у оптицају полемичне тезе о специфичном тестирању будућих веза између Вашингтона и Лондона.

Извесно је засад само то да је Бушу стало да се "копча" не олабави а да би Брауну одговарало кад би "стисак" попустио. У сваком случају, ово је био први сусрет новијег доба, између лидера "главног и најчвршћег модерног савезништва" који је пропраћен слутњама о могућном дистанцирању Лондона од спољне политике Вашингтона, а од које се све више ограђују и овдашњи парламентарци, експерти и анкетирани грађани.

Стављени под тако појачану "присмотру", лидери су се потрудили да испоље решеност да су везе између две земље постојаније од местимично неуједначених инспирација, домаћих ситуација и импровизација. Па и – "календарских диференцијација", какве постоје сада јер је Бушу преостало још само годину и по дана председниковања, док је Браун тек пре нешто више од месец дана стартовао као премијер, после Блерове оставке, добрим делом подстакнуте осудама његове "превелике блискости" с Белом кућом, поготову у инвазији на Ирак.

У излагању пред пут овамо и ауторском чланку објављеном данас у "Вашингтон посту", Браун је нагласио да је "партнерство две силе данас важније него икад" – у борби против "глобалног тероризма". Чак врло слично Бушу је поручио да се сада "заједнички бране идеали слободе против терористичке опасности" као што су се две земље "у прошлом веку бориле против тоталитаристичких претњи". Додао је и да је свет "дужан Америци" за њено вођство на садашњем фронту. По њему "ниједан велики светски проблем не може да се реши без непосредног ангажмана САД".

Пригодности одударају од практичних потеза. При врху британске дипломатије нашао се, тако, Марк Малок-Браун, који се и као донедавни заменик генералног секретара УН прочуо по критичности према Вашингтону, док је један од блиских Браунових сарадника – министар за трговину и развој Даглас Александер – овде недавно поручио да Америка треба више да се ослања на "меку моћ" (економија, култура, технологија, дипломатија) него на примену војне силе.

Буш је, пак, госта примио као себи "најприснијег". Голфским двоседом провозао га је по Кемп Дејвиду, приредио му вечеру (печеница са кромпир пиреом и боранијом) и доручак "у четири ока", да би им се потом прикључили чланови њихових државничких тимова.

Стратешки "мени" је био много јачи. Двојица лидера су и "косовско питање" уврстили у приоритетне теме, међу којима су поред Ирака и борбе против тероризма, били још, како је саопштено – Авганистан, Иран, глобално прегревање, односи с Русијом, кошмар у суданској покрајини Дарфур… Вашингтон и Лондон су међу главним подржаваоцима "Ахтисаријевог плана за међународно надзирану независност Косова", али је њихово залагање да се то уобличи у резолуцију Савета безбедности УН пропало – због противљења Русије која инсистира на договору Београда и Приштине и поштовању принципа међународног права. "Лична хемија" је, подсећају хроничари, била прилично изразита међу лидерима САД и Британије. Као примери се наводе тандеми Рузвелт–Черчил у Другом светском и Реган–Тачер у хладном рату.

Напомиње се, такође, да је Блер у таквом "тандемизирању" био вероватно најкарактеристичнији. Био је врло присан с Билом Клинтоном 1990-их а 2000-их и с Бушом, иако је први од те двојице председника САД важио за "либерала и мултилатералисту" а други за "конзервативца и унилатералисту". У оба случаја био је главни ратни партнер – како у бомбардовању (1999) бивше СРЈ тако и четири године касније у инвазији на Ирак.

Да би се одржао на власти, Брауну је потребно да покаже да се разликује од претходника, али не толико да би пореметио присне везе Британије и Америке – процењују аналитичари. Укратко, кажу: да не буде ни брака ни раскида.

Буш и Браун су се, иначе, и досад сретали у разним приликама. Садашњи сусрет им је, међутим, први од недавне промене на челу британске владе.

--------------------------------------------------------------------------

Специјални односи

Џорџ Буш и Гордон Браун потврдили су "специјалне односе" између Америке и Британије. "Ако се неко питао да ли ћемо премијер и ја наћи заједнички језик, могу да одговорим да смо га апсолутно нашли", изјавио је домаћин на заједничкој конференцији за новинаре у одмаралишту председника САД, Кемп Дејвиду. "Јединствени смо у борби против тероризма", поручио је, уз остало, гост из Лондона.