Шамар француској левици

Од нашег дописника

Париз – Шамар левици, тако аналитичари описују исход локалних избора на којима је дошло до промене француског политичког пејзажа у корист деснице.

Десничарске партије су у другом изборном кругу, који је одржан у недељу, освојиле власт у 62 одсто градова, што је лист „Фигаро” назвао „плавим цунамијем”.

„Политички гледано, то је као дан после бомбардовања”, пренела је француска штампа речи једног локалног одборника Социјалистичке партије, која је изгубила управу у 155 градова.

Једна од ретких значајних победа левице јесте избор Ан Идалго за градоначелницу Париза. Прва жена на челу француске престонице наследница је социјалисте Бертрана Деланое, који је водио град од 2001. године.

Нешто слабије резултате него у првом кругу је забележио ултрадесничарски Национални фронт. Ова странка, коју предводи харизматична Марин Лепен, освојила је власт у 11 градова, што је далеко више од њиховог најбољег резултата из 1995. године, када су њени представници победили у четири града.

Највећи успех ова странка је имала у индустријским зонама на истоку и на западу земље, у којима је велика стопа незапослености и имиграната.

Исход избора показује да су Французи незадовољни, да су гласачи владајуће странке социјалиста разочарани и да је смер француске унутрашње политике нејасан већини грађана. То показује и рекордно велики проценат оних који нису изашли на изборе (38 одсто), међу којима је највише гласача левице.

Две године након што је Франсоа Оланд победио на председничким изборима и његова партија завладала у оба парламентарна тела, скупштини и сенату, ситуација на терену се преокренула у корист опозиције. Гласање на локалним изборима претворило се у глас против владе и политике председника.

Неуспех социјалиста већина коментатора приписује Оланду. „Фигаро” га описује као „најпросечнијег, најнепопуларнијег и најслабијег председника” у педесетшестогодишњој историји Пете републике, док „Либерасион” говори о изборним резултатима као о заслуженој казни. „Краљ је го”, пише овај лист леве оријентације.

Оланд је на удару опозиције, али и леве струје у својој партији, која сматра да је одустао од социјалне политике и тако изгубио подршку значајног дела традиционалног гласачког тела, у ситуацији у којој незапосленост прелази 10 одсто.

Француски председник је на удару и „левице левице”, која је забележила солидне резултате на изборима. Њен најистакнутији гласноговорник Жан Лик Меланшон замера му што се потчињава диктату Међународног монетарног фонда и води економску политику штедње по немачком моделу.

„Солидарност, једнакост, правда, то је политика коју је левица на власти заборавила”, пише лист „Иманите”.

Оланд је растрзан између традиционалних усмерења Социјалистичке партије и економске реалности која га тера да доноси одлуке које су им супротне.

Француска економија, друга по снази у Европској унији, стагнира. Јавни дефицит од 4,3 одсто у претходној години већи је него што је предвиђено. Земља је под надзором агенција за нотацију, власти у Бриселу и инвеститора. Једна од главних иницијатива француског председника – „Пакт о одговорности”, предвиђа растерећење државног буџета за 50 милијарди евра, што се сматра жртвом која би могла да продуби незадовољство средње класе, која је нарочито погођена кризом.

Одустајање од овог плана би му, са друге стране, донело проблеме на европском нивоу, пре свега са Немачком.

Оланд, који важи за неодлучног политичара, мораће брзо да донесе одлуку да ли ће да мења досадашњи правац или ће на њему да истраје по цену политичког преживљавања.