Šamar francuskoj levici

Od našeg dopisnika

Pariz – Šamar levici, tako analitičari opisuju ishod lokalnih izbora na kojima je došlo do promene francuskog političkog pejzaža u korist desnice.

Desničarske partije su u drugom izbornom krugu, koji je održan u nedelju, osvojile vlast u 62 odsto gradova, što je list „Figaro” nazvao „plavim cunamijem”.

„Politički gledano, to je kao dan posle bombardovanja”, prenela je francuska štampa reči jednog lokalnog odbornika Socijalističke partije, koja je izgubila upravu u 155 gradova.

Jedna od retkih značajnih pobeda levice jeste izbor An Idalgo za gradonačelnicu Pariza. Prva žena na čelu francuske prestonice naslednica je socijaliste Bertrana Delanoe, koji je vodio grad od 2001. godine.

Nešto slabije rezultate nego u prvom krugu je zabeležio ultradesničarski Nacionalni front. Ova stranka, koju predvodi harizmatična Marin Lepen, osvojila je vlast u 11 gradova, što je daleko više od njihovog najboljeg rezultata iz 1995. godine, kada su njeni predstavnici pobedili u četiri grada.

Najveći uspeh ova stranka je imala u industrijskim zonama na istoku i na zapadu zemlje, u kojima je velika stopa nezaposlenosti i imigranata.

Ishod izbora pokazuje da su Francuzi nezadovoljni, da su glasači vladajuće stranke socijalista razočarani i da je smer francuske unutrašnje politike nejasan većini građana. To pokazuje i rekordno veliki procenat onih koji nisu izašli na izbore (38 odsto), među kojima je najviše glasača levice.

Dve godine nakon što je Fransoa Oland pobedio na predsedničkim izborima i njegova partija zavladala u oba parlamentarna tela, skupštini i senatu, situacija na terenu se preokrenula u korist opozicije. Glasanje na lokalnim izborima pretvorilo se u glas protiv vlade i politike predsednika.

Neuspeh socijalista većina komentatora pripisuje Olandu. „Figaro” ga opisuje kao „najprosečnijeg, najnepopularnijeg i najslabijeg predsednika” u pedesetšestogodišnjoj istoriji Pete republike, dok „Liberasion” govori o izbornim rezultatima kao o zasluženoj kazni. „Kralj je go”, piše ovaj list leve orijentacije.

Oland je na udaru opozicije, ali i leve struje u svojoj partiji, koja smatra da je odustao od socijalne politike i tako izgubio podršku značajnog dela tradicionalnog glasačkog tela, u situaciji u kojoj nezaposlenost prelazi 10 odsto.

Francuski predsednik je na udaru i „levice levice”, koja je zabeležila solidne rezultate na izborima. Njen najistaknutiji glasnogovornik Žan Lik Melanšon zamera mu što se potčinjava diktatu Međunarodnog monetarnog fonda i vodi ekonomsku politiku štednje po nemačkom modelu.

„Solidarnost, jednakost, pravda, to je politika koju je levica na vlasti zaboravila”, piše list „Imanite”.

Oland je rastrzan između tradicionalnih usmerenja Socijalističke partije i ekonomske realnosti koja ga tera da donosi odluke koje su im suprotne.

Francuska ekonomija, druga po snazi u Evropskoj uniji, stagnira. Javni deficit od 4,3 odsto u prethodnoj godini veći je nego što je predviđeno. Zemlja je pod nadzorom agencija za notaciju, vlasti u Briselu i investitora. Jedna od glavnih inicijativa francuskog predsednika – „Pakt o odgovornosti”, predviđa rasterećenje državnog budžeta za 50 milijardi evra, što se smatra žrtvom koja bi mogla da produbi nezadovoljstvo srednje klase, koja je naročito pogođena krizom.

Odustajanje od ovog plana bi mu, sa druge strane, donelo probleme na evropskom nivou, pre svega sa Nemačkom.

Oland, koji važi za neodlučnog političara, moraće brzo da donese odluku da li će da menja dosadašnji pravac ili će na njemu da istraje po cenu političkog preživljavanja.