Евростандарди и за српске потрошаче

Словенци су најзадовољнији грађани у "новој" Европској унији – показало је најновије истраживање Евробарометра спроведено у свим државама ЕУ. Чак 91 одсто анкетираних у овој земљи (у априлу и мају ове године) тврди да је задовољно својим животом, 58 процената испитаника верује да је чланство у ЕУ добра ствар, а само осам одсто сматра да је то чланство за њих лоше.

Пред овим процентима, који говоре о изузетно израженом оптимизму у Словенији, која је само три године чланица "двадесетседморице" (осам година пре тога потписала је споразум о придруживању са ЕУ), вероватно, ни овдашњи евроскептици нису равнодушни, а они наклоњени Европи добијају још једну потврду да су управу.

Проф. Иво Висковић, који је са места амбасадора СЦГ у Словенији отишао само петнаест дана након што је ова земља примљена у ЕУ, уверава нас да се 1. маја 2004. године није догодило ништа ново у Словенији.

– Јер, те промене су резултат процеса који није једноставан, некада није ни лак, а који, у суштини, доноси побољшање живота обичним грађанима.

Сличног мишљења је и Горан Свилановић, представник Пакта за стабилност југоисточне Европе, који сликовито описује процес који претходи европском чланству:

– Траје годинама, као жрвањ меље ваше људе и вашу земљу и, на крају, видите да све изгледа другачије.

Проф. Висковић, међутим, каже да је још у време његовог боравка у Словенији био веома видљив напредак у области животне средине, уверен да би брига о човековој околини требало и у Србији да дође до изражаја и додаје: – нажалост не само на примеру Панчева, већ и силног загађивања река претходних дана, ми о томе не водимо довољно рачуна.

– Обавеза увођења стандарда у екологији креће касније, са отварањем преговора о чланству у ЕУ. Тада треба конкретно да буде наведено –објашњава Срђан Мајсторовић, заменик директора Канцеларије владе Србије за придруживање ЕУ – шта све треба да урадимо на овом плану.

– Нисмо, додуше, баш ни до сада седели скрштених руку: рецимо, на димњацима термоелектрана "Никола Тесла " и "Костолац", захваљујући европским донацијама, постављени су филтери за пречишћавање ваздуха – додаје Мајсторовић.

Оне друге стандарде, који се, такође, тичу здравља људи, а односе се на строгу контролу квалитета хране на тржишту могуће је пре увести. Уосталом, после потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ, Србија мора да крене са увођењем бројних техничких стандарда, који ће, како наглашава Мајсторовић, довести и до побољшања положаја потрошача.

Произвођачи ће бити обавезни да на производу тачно наведу све, ама баш све детаље у вези са исправношћу производа, али и да поштују све прописане стандарде у вези са фитосанитарном контролом безбедности производа.

То су захтеви ЕУ, како би се "готово до теоријског нивоа" спречила могућност да људи купе заражену храну. Тако, да не може да се догоди  "случај зозовача" или да се појави со са металним опиљцима. Друга страна "медаље" јесте питање да ли је таква, индустријска храна (попут поврћа хибридних сорти) баш укусна.

– Све се, уосталом, вага на тржишту – сматра проф. Висковић. Свако за себе одлучује да ли ће купити ово или оно, а примарно је, по њему, да ли је храна посве здрава.

Србија се већ у октобру нада парафирању споразума са ЕУ, па многе, извесно је, занима шта још обичан грађанин добија са чланском картом "европског клуба" и да ли тада постоје веће шансе да, попут једног Словенца или Данца, на пример, с великом надом гледамо у своју будућност.

Сажет одговор предочен у публикацији Канцеларије владе Србије за придруживање ЕУ, која је намењена упознавању ширег круга људи са новинама које доноси ЕУ гласи: "остварење тог циља омогућиће Србији да учествује у развоју европске и светске економије, политике и културе".

– А споразум који ћемо прво закључити са ЕУ је технички споразум, који се превасходно односи на креирање зоне слободне трговине између Србије и ЕУ и верујем да ће се грађани питати на који начин овај споразум конкретно утиче на њихов живот – објашњава Мајсторовић.

– У овом тренутку много су видљивије непосредне користи за државу, саму по себе, него за појединца. Држава с тим уговором добија у потпуности други имиџ и  бива препозната као земља у којој постоје одређена правила, а самим тим она постаје погодна и за инвеститоре. Тек посредно, споразум доноси корист грађанима: повећање инвестиција, једноставно, значи и повећање запослености – наводи Мајсторовић. – Ево сликовитог пример из Хрватске: када је почела преговоре о приступању ЕУ (који нама следе после потписивања ССП), исте ноћи тамошња берза забележила је ,,невероватан раст, јер су инвеститори схватили да у ту земљу вреди улагати. Очекујем сличан раст и на нашој берзи када будемо у таквој ситуацији – каже наш саговорник.

Дугачак списак погодности које ЕУ доноси грађанима стиже, заправо, касније, с постепеним "усељавањем Европе" у домаћу средину (која се, усклађујући своје прописе са европским, и сама мења). На сајту Европског покрета у Србији, представљена је, рецимо, кампања под називом "Шта је Европа учинила за нас". Укратко је наведено шта појединац добија, уколико је његова држава чланица "клуба": од јевтинијих летова авионом, преко програма размене студената, јединственог тржишта, заштите интелектуалне својине, онда, мира, евра, средстава из регионалних фондова, јевтинијих телефонских разговора, бољу заштиту потрошача, поузданијег здравства, веће заштите човекове околине, па све до једнаких могућности за све (које подразумевају борбу против дискриминације свих облика), а повећава се и спољно-трговинска размена.