Evrostandardi i za srpske potrošače

Slovenci su najzadovoljniji građani u "novoj" Evropskoj uniji – pokazalo je najnovije istraživanje Evrobarometra sprovedeno u svim državama EU. Čak 91 odsto anketiranih u ovoj zemlji (u aprilu i maju ove godine) tvrdi da je zadovoljno svojim životom, 58 procenata ispitanika veruje da je članstvo u EU dobra stvar, a samo osam odsto smatra da je to članstvo za njih loše.

Pred ovim procentima, koji govore o izuzetno izraženom optimizmu u Sloveniji, koja je samo tri godine članica "dvadesetsedmorice" (osam godina pre toga potpisala je sporazum o pridruživanju sa EU), verovatno, ni ovdašnji evroskeptici nisu ravnodušni, a oni naklonjeni Evropi dobijaju još jednu potvrdu da su upravu.

Prof. Ivo Visković, koji je sa mesta ambasadora SCG u Sloveniji otišao samo petnaest dana nakon što je ova zemlja primljena u EU, uverava nas da se 1. maja 2004. godine nije dogodilo ništa novo u Sloveniji.

– Jer, te promene su rezultat procesa koji nije jednostavan, nekada nije ni lak, a koji, u suštini, donosi poboljšanje života običnim građanima.

Sličnog mišljenja je i Goran Svilanović, predstavnik Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, koji slikovito opisuje proces koji prethodi evropskom članstvu:

– Traje godinama, kao žrvanj melje vaše ljude i vašu zemlju i, na kraju, vidite da sve izgleda drugačije.

Prof. Visković, međutim, kaže da je još u vreme njegovog boravka u Sloveniji bio veoma vidljiv napredak u oblasti životne sredine, uveren da bi briga o čovekovoj okolini trebalo i u Srbiji da dođe do izražaja i dodaje: – nažalost ne samo na primeru Pančeva, već i silnog zagađivanja reka prethodnih dana, mi o tome ne vodimo dovoljno računa.

– Obaveza uvođenja standarda u ekologiji kreće kasnije, sa otvaranjem pregovora o članstvu u EU. Tada treba konkretno da bude navedeno –objašnjava Srđan Majstorović, zamenik direktora Kancelarije vlade Srbije za pridruživanje EU – šta sve treba da uradimo na ovom planu.

– Nismo, doduše, baš ni do sada sedeli skrštenih ruku: recimo, na dimnjacima termoelektrana "Nikola Tesla " i "Kostolac", zahvaljujući evropskim donacijama, postavljeni su filteri za prečišćavanje vazduha – dodaje Majstorović.

One druge standarde, koji se, takođe, tiču zdravlja ljudi, a odnose se na strogu kontrolu kvaliteta hrane na tržištu moguće je pre uvesti. Uostalom, posle potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, Srbija mora da krene sa uvođenjem brojnih tehničkih standarda, koji će, kako naglašava Majstorović, dovesti i do poboljšanja položaja potrošača.

Proizvođači će biti obavezni da na proizvodu tačno navedu sve, ama baš sve detalje u vezi sa ispravnošću proizvoda, ali i da poštuju sve propisane standarde u vezi sa fitosanitarnom kontrolom bezbednosti proizvoda.

To su zahtevi EU, kako bi se "gotovo do teorijskog nivoa" sprečila mogućnost da ljudi kupe zaraženu hranu. Tako, da ne može da se dogodi  "slučaj zozovača" ili da se pojavi so sa metalnim opiljcima. Druga strana "medalje" jeste pitanje da li je takva, industrijska hrana (poput povrća hibridnih sorti) baš ukusna.

– Sve se, uostalom, vaga na tržištu – smatra prof. Visković. Svako za sebe odlučuje da li će kupiti ovo ili ono, a primarno je, po njemu, da li je hrana posve zdrava.

Srbija se već u oktobru nada parafiranju sporazuma sa EU, pa mnoge, izvesno je, zanima šta još običan građanin dobija sa članskom kartom "evropskog kluba" i da li tada postoje veće šanse da, poput jednog Slovenca ili Danca, na primer, s velikom nadom gledamo u svoju budućnost.

Sažet odgovor predočen u publikaciji Kancelarije vlade Srbije za pridruživanje EU, koja je namenjena upoznavanju šireg kruga ljudi sa novinama koje donosi EU glasi: "ostvarenje tog cilja omogućiće Srbiji da učestvuje u razvoju evropske i svetske ekonomije, politike i kulture".

– A sporazum koji ćemo prvo zaključiti sa EU je tehnički sporazum, koji se prevashodno odnosi na kreiranje zone slobodne trgovine između Srbije i EU i verujem da će se građani pitati na koji način ovaj sporazum konkretno utiče na njihov život – objašnjava Majstorović.

– U ovom trenutku mnogo su vidljivije neposredne koristi za državu, samu po sebe, nego za pojedinca. Država s tim ugovorom dobija u potpunosti drugi imidž i  biva prepoznata kao zemlja u kojoj postoje određena pravila, a samim tim ona postaje pogodna i za investitore. Tek posredno, sporazum donosi korist građanima: povećanje investicija, jednostavno, znači i povećanje zaposlenosti – navodi Majstorović. – Evo slikovitog primer iz Hrvatske: kada je počela pregovore o pristupanju EU (koji nama slede posle potpisivanja SSP), iste noći tamošnja berza zabeležila je ,,neverovatan rast, jer su investitori shvatili da u tu zemlju vredi ulagati. Očekujem sličan rast i na našoj berzi kada budemo u takvoj situaciji – kaže naš sagovornik.

Dugačak spisak pogodnosti koje EU donosi građanima stiže, zapravo, kasnije, s postepenim "useljavanjem Evrope" u domaću sredinu (koja se, usklađujući svoje propise sa evropskim, i sama menja). Na sajtu Evropskog pokreta u Srbiji, predstavljena je, recimo, kampanja pod nazivom "Šta je Evropa učinila za nas". Ukratko je navedeno šta pojedinac dobija, ukoliko je njegova država članica "kluba": od jevtinijih letova avionom, preko programa razmene studenata, jedinstvenog tržišta, zaštite intelektualne svojine, onda, mira, evra, sredstava iz regionalnih fondova, jevtinijih telefonskih razgovora, bolju zaštitu potrošača, pouzdanijeg zdravstva, veće zaštite čovekove okoline, pa sve do jednakih mogućnosti za sve (koje podrazumevaju borbu protiv diskriminacije svih oblika), a povećava se i spoljno-trgovinska razmena.