Црни биланс у златном добу

У последњих пет година нашу кошаркашку репрезентацију су водила петорица селектора: Светислав Пешић, Душко Вујошевић, Желимир Обрадовић, Драган Шакота и Зоран Славнић (постављен овог пролећа). Од одласка Пешића, у јесен 2002, после освајања златне медаље на Светском првенству у Индијанаполису, сниорски тим је у сталном паду: 6. на "Евру 2003" у Шведској, 11. на ОИ у Атини 2004, на деоби од 9. до 12. места на "Евру 2005" у Београду, на деоби од 9. до 16. места на "Мундобаскету" у Јапану. За то време су напредовале селекције које су мало тога мењале у својој стратешкој и кадровској политици, што се види по Шпанији (светски првак), Грчкој (европски шампион и светски вицепрвак), Немачкој (бронзана на СП 2002, сребрна на ЕП 2005), Француској (бронзана на ЕП 2005), Литванији (првак 2003, полуфиналиста ОИ 2004), Италији (бронзана на ЕП 2004. и сребрна на ОИ 2004)...

Наша кошарка, која је од прошле године заиста – само наша (српска), овог лета је постигла резултате за Гиниса. Пошто је неписано правило да се "све мери кроз резултате мушке А селекције", ове четири златне медаље (европски прваци су млади кошаркаши, јуниорке и кадети, а јуниори су светски шампиони) и једна сребрна (младе кошаркашице на ЕП) мораће да добију потврду на Европском првенству у Шпанији (3-16. септембар). Имајући у виду резултате у последњих пет година, као и тим који ће нас представљати, успех би било барем седмо место, последње које гарантује учешће у квалификацијама за Олимпијске игре 2008. у Пекингу.

Златна подлога, дебља за прекјучерашњи успех кадета у Грчкој, даје нам опет право да се називамо "земљом кошарке" и донекле враћа спокој у кошаркашку организацију која ће се, уколико чврсто не зајаше овај талас ентузијазма и не уобличи га у озбиљну "националну кошаркашку стратегију", наћи опет у ситуацији да мора да бира селектора пар месеци пре шампионата и да зависи од добре воље појединих играча, њихових менаџера и осталих "саветника". Ово је сувише лепа и колосална прилика за ренесансу да би се пропустила.

Неки подаци који јасно указују зашто је нашој кошарцип оследњих година пала цена, просто боду очи. Рецимо, поред рекордног броја селектора (5), имали смо и убедљиво највише играча (40), а овог лета ће бити оборен и рекорд у броју нових играча у односу на претходни шампионат (Славнић ће у свом саставу имати само два кошаркаша из Шакотиног тима: Миличића и Илића). Примера ради, на Прво светско првенство у Буенос Аиресу 1950, селектор-играч Небојша Поповић је позвао осморицу која нису била у саставу на ЕП 1947. у Прагу. Његов "рекорд" је прошлог лета изједначио Шакота, а Славнић га је сада оборио, што због повреда, оправданих и мање оправданих отказа, што због својег виђења тима.

До оваквог лутања сигурно не би дошло да су селектори последњих пет година подносили извештаје, што је у златним деценијама била пракса. То није обично парче папира, већ драгоцено сведочанство о исправним и погрешним стварима, што би требало да буде основна "лектира" сваког наредног селектора, а поготово Стручног савета.

--------------------------------------------------------------------------

Број нових играча и стаж селектора

Напомена: наведени су подаци за ових 11 селекција јер оне последњих година кокнуришу за медаље (друга колона односи се на број истих играча у односу на прошлу годину). Све селекције су дале шире спискове, осим Литваније за коју је дата претпоставка.

--------------------------------------------------------------------------

У Бормију прве провере

Наша мушка сениорска кошаркашка репрезентација је отпутовала у Бормио (Италија) где ће имати прве провере уочи Европског првенства. Сутра игра с Турском, а прекосутра с Аустралијом. У другој групи су Хрватска, Сенегал и домаћин. Полуфинале је у петак, а мечеви за прво, треће и пето место у суботу. Селектор Зоран Славнић је рекао да је резултат у другом плану, а да је главни задатак да се игра брзо и агресивно.