Дивља земља

Грађани који нису поднели захтев за легализацију моћи ће бесплатно да упишу имовину у катастар. Нема везе што на основу тог папира неће моћи да продају некретнину, нити да је користе као залог за кредит. Држава хоће и мора да зна шта је чије. „Својинска евиденција један је од услова за улазак у Европску унију”, правдао је Велимир Илић, министар грађевине, увођење катастарске легализације када је од бесправних градитеља тражено да уплате 100 евра и упишу некретнину на своје име.

Њих то није претерано дотакло. Ако не могу ништа да раде са тако укњиженом некретнином, шта ће им папир на коме пише да је кућа у којој живе три деценије њихова. Али и они коју су послушали министра и одлучили да помогну себи и држави – убрзо су одустали. Сусрет са катастарском бирократијом убрзо их је уверио да је боље да остану у дубокој илегали.

После годину и више дана примене катастарске легализације – резултат је изостао, а Велимир Илић  је схватио да грађани тешко живе и немају новца да плате укњижбу.

Нема проблема, ако нећете ви, мораћемо ми, рече држава својим бесправним градитељима. Али тај подухват ће  платити  сви порески обвезници.

Дакле, задужићемо се 60 милиона долара код Светске банке да би катастар додатно унапредио своје услуге и пописао вашу имовину за коју, на основу снимака из ваздуха, већ знамо да постоји и где се налази, али само не знамо на чије се име и презиме води.

Многобројна упозорења Министарства грађевине да ће све дивље изграђене куће, станови, викендице и пословне палате бити срушене уколико се не легализују игнорисало је чак пола милиона власника, јер уопште нису поднели захтев. Испоставило се да су били у праву. Министар Велимир Илић је, након истека последњег рока, признао да „нико није луд да руши пола Србије”. Локалне самоуправе отворено су рекле да, чак и ако донесу решења о рушењу, немају новца да плате уклањање нечије куће са лица земље.

Без обзира на очекивања и најаве да предстојећи попис бесправно изграђених објеката неће успорити започети процес легализације, мало је вероватно да ће добијање грађевинске дозволе било кога више интересовати. Осим можда оне који

би тим некретнинама даље да тргују, тако да ће прича о нелегалној градњи бити завршена пописом. Јер као што рече ресорни министар „јединствени катастар Европе не може више да толерише 1,3 милиона нелегално изграђених објеката у Србији”.

Остаће упамћено да држава за двадесет година није успела да се помери ни за милиметар будући да није легализовала ни десет одсто незаконито саграђених објеката у Србији. А највећи добитници неуспешне легализације биће они који су без дозвола зидали за тржиште, који су се некажњено провукли и добро зарадили. Онима који све своје обавезе према држави уредно измирују и који ће сад отплаћивати , кредит од Светске банке остадоше само магареће уши.