Просјаци одлажу штаке кад играју фудбал

Шабац – У време оружаних сукоба на просторима бивше Југославије поједини Шапчани одлазили су у Италију, где су просили на римским или венецијанским трговима, представљајући се као "жртве српског терора". Седели су скрушени поред комада картона на којем је писало да им је војска Ратка Младића побила најмилије и оставила их без игде ичега. Овако испрошеним парама један од њих направио је сину велелепну свадбу.
У шабачком крају просјачењем се највише баве Роми, али је "јунак" са почетка овог текста српске националности. Међутим, праву "црту" је тешко подвући, јер се од око 13.000 Рома у овој општини (податак ромских организација) мање од 10 одсто од овог броја тако изјаснило приликом последњег пописа становништва. Међу шабачким просјацима има и пензионера, али и корисника социјалне помоћи који не морају да на овај превасходно ружан начин долазе до новца.

И данас се просјаци могу срести готово на сваком месту: испред Саборне цркве светих апостола Петра и Павла, болнице, Општинског суда, на улазима поште, банака, у баштама ресторана... Мајке са малом децом у наручју, старице које наводно болују од најтежих болести, кљасти у инвалидским колицима или на штакама...

У најпрометнијим улицама, Масариковој и Карађорђевој, двојица Рома на дрвеним штакама, који личе на браћу Чворовић из "Балканског шпијуна", свакодневно пресрећу грађане са речима: "Подај ми нешто да купим да једем мени и мојој деци, тако ти Бог помогао".

– Обојица могу "коњу реп да ишчупају". Чуо сам да су из оближњег села и да увече играју фудбал. Овом у Масариковој сам подвикнуо да ми више не прилази, и од тада, када наиђем, претвара се да ме не види. Међутим, ако ухвати поглед неке "болећивије" жене, скакуће за њом док не отвори новчаник. Није их било само када је владала она велика врућина – каже нам суграђанин Зоран.

Једном просјаку на капији Саборне цркве зазвонио је мобилни телефон и, немајући куд – он га је извадио и јавио се на позив. Старица, која "ординира" испред хотела "Зелени венац" и на Тргу ђачког батаљона, већ деценију држи картон на којем је написано да болује од рака грла. А недавно, Ромкиња у инвалидским колицима ушла је у капију код апотеке да промени наводно одсечену ногу. Пошто јој је лева утрнула од седења, под сукњу је подвукла десну.

– Центар за социјални рад у Шапцу нема прецизне податке о броју просјака. То је тешко и утврдити, јер овде долазе просјаци из других општина, обично из суседне Руме, Сремске Митровице, Ваљева... А "наши" иду тамо. Пре неколико дана овде је била и група за коју се испоставило да је стила из Илијаша у Босни – каже за "Политику" директорка Центра Бранка Давидовић.

Она истиче да је за пунолетне просјаке надлежна полиција, која против њих може да покрене прекршајни поступак. Центар се укључује у случају малолетних лица. Прошлог месеца је из Грчке, у пратњи њиховог социјалног радника, депортовано осмогодишње ромско дете из Шапца, које је ухваћено у просјачењу. За њим су ускоро депортовани отац и мајка.

– Дете смо довели у хранитељску породицу и покренули поступак за лишавање родитељског права. Они су се тамо, са још једним млађим дететом, такође бавили просјачењем. Рекли су да су зарађивали 100 евра дневно, а вероватно и више. На нашу одлуку, уложили су жалбу – рекла нам је директорка Центра за социјални рад у Шапцу Бранка Давидовић.

Све до смрти, пре неколико година, у Шапцу је просила Марлена, омања Ромкиња (неки кажу и Јеврејка) која је уочи Другог светског рата стигла у овај град. Она је тумарала улицама и готово од сваког пролазника тражила само динар. Када би, у шали, неко од ње затражио новац, без поговора је стављала руку у кесу и нудила му пуну шаку кованица. Са шабачком Марленом је нестало и овог специфичног шарма.