Деценија "Дијане"

Пројекат "Дијана" настао је 1997. године као експериментална Летња школа за конзервацију археолошке керамике на Карташу, а оснивач је Народни музеј у Београду. Много година раније, тачније 1980. на иницијативу др Владимира Кондића, директора научно-истраживачког пројекта Ђердап 2, на Карташу се формира Теренски центар за конзервацију археолошких предмета. Центар је радио и пратио ископавања пре потапања археолошких локалитета због изградње хидроелектрaне Ђердап 2. Тада стечена искуства у методама заштите археолошког материјала, подстакла су рађање идеје о стварању јединственог центра заштите који би бринуо о заштити археолошких предмета.

"Дијана" је добила име по римском логору на Карташу, Ђердап, Statio Cataractarum Diane. Од 2002. године је конституисана као Одељење за превентивну заштиту Народног музеја у Београду.

У последњој деценији прошлог века, када је наша земља запала у тешку економску и друштвену кризу, стручњацима је постало јасно да све више заостајемо у праћењу нових концапата и метода заштите баштине тада актуелних у Европи. Тако је група стручњака Народног музеја окупљена око "Дијане", тражила одговарајући пут за организовање ефикасне службе заштите археолошких предмета.

–"Дијана" се од почетног пројекта који је укључивао школу за конзервацију археолошке керамике даље развијала и сада обухвата и конзервацију других материјала и различите аспекте заштите културне баштине. И даље има едукативну функцију која се односи не само на будуће студенте већ и на етаблиране стручњаке, и то не само на нивоу земље, већ и шире, на међународном плану. Имамо гостујуће предаваче. Очекујемо да нам у госте дође Симеон Недков са Универзитета у Софији који ће одржати предавање о музеологији, каже Весна Живковић, конзерватор у Центру "Дијана".

Током протеклих десет година конзервирано је око 5.000 археолошких предмета од керамике, стакла, затим римске скулптуре, камена пластика, археолошки предмети од ћилибара... Урађено је више од 2.500 копија и реплика археолошке керамике. У програмима "Дијане" учествовало је око 400 младих, а данас у овом центру делује око 40 стручњака са вишегодишњим искуством о приступу баштини. Тако је "Дијана" за десет година изнедрила читаву генерацију стручњака која је спремна да се озбиљно бави системом превентивне заштите културне баштине у Србији.

Стручњаци "Дијане" укључени су и у процес реконструкције Народног музеја у вези са прегледом и набавком материјала за паковање. У оквиру "Дијане" постоји и радионица мозаика, а на нивоу Народног музеја развијена је и систематска контрола појаве и спречавања штеточина. С обзиром да на факултетима не постоји предмет конзервације археолошког материјала, "Дијана" је за сада једино место где је могуће стећи практична знања у овој области, а будући Институт за конзервацију, чије је формирање у плану, обухватиће три центра који ће се бавити едукацијом, истраживањем и превентивном заштитом.