Прва дама у борби против беле куге

„Када је мој супруг први пут отишао у Уједињене нације, ја сам му рекла „Молим те, немој да урадиш ништа да те се деца и унуци постиде!”. Ову анегдоту често препричавам када ме питају да ли се мешам у политику и одлучивање свог супруга. У дубини душе увек сам знала да ће Томислав бити председник Србије и стално сам му говорила: ако успеш, ту сам, ако не – имаш где да се вратиш”, искрена је Драгица Николић, прва дама Србије.

Откако је пре непуне две године њен супруг Томислав Николић постао председник Србије, Драгица Николић ретко је давала изјаве за медије. У разговору за „Политику”, прва дама Србије не крије за задовољство због чињенице да је, захваљујући раду њене Фондације „Драгица Николић”, комплетно реновирано породилиште у Крагујевцу – у обнову тог породилишта уложено је више од милион евра, а најсавременија опрема за новорођене бебе ускоро стиже из САД.

Госпођа Николић каже да су породилишта на југу Србије у посебно лошем стању, па су преко њене фондације покренути радови на реконструкцији породилишта у Врању, где на пет соба долази један тоалет и то са чучавцима, док су на прозорима ћебад и новине као заштита од промаје и хладноће. Приликом посте Турској успостављена је сарадња са агенцијом „Тика”, која је најавила финансирање изградње породилишта у Новом Пазару, што је инвестиција вредна око милион евра.

Охрабрена чињеницом да је за нешто више од годину дана рада њена фондација успела да сакупи пет милиона евра, при чему ни динар није узет од државе, Драгица Николић одлучила је да покрене акцију „Више да нас буде”, како би скренула пажњу јавности на чињеницу да нас је сваке године за око 35.000 мање. Као грађанка Србије, веома је забринута због тога.

– Као и свуда у развијеном свету, и код нас млади парови сматрају да је лагодније имати мање деце. Мислим да данас родитељи живе под притиском да морају да пруже свом детету баш све. Некада је било другачије – деца су ишла и гола и боса, али су била срећна. Заиста мислим да се срећније одраста у породици у којој имате „вишак” браће и сестара, а не вишак играчака или компјутера. Мој отац је имао дванаесторо браће и сестара. С једним дететом, родитељи данас задовоље своју биолошку потребу за репродукцијом. Наравно, не мислим да неко одустаје од проширења породице само због лоших утисака из породилишта, али услови у којима деца долазе на свет често су испод сваке границе достојанства. Многа породилишта грађена су у периоду непосредно после Другог светског рата, нека су и старија. Ја сам због своје деце и унучића укупно седам пута била у породилиштима и мој је утисак да се лекари заиста труде око мајки и беба, али многа породилишта немају адекватну опрему за рад. Мене је поразила чињеница да је у 21. веку у Чачку умрло осам беба у породилишту само због тога што болница нема две одвојене сале – за порођај и за гинеколошке операције, па је једна жена која је дошла с хепатитисом заразила осам беба. Ако хоћемо да се рађа више беба, хајде прво да спречимо да оне не умиру. Зато је кампања „Више да нас буде” више од пуке обнове породилишта – реконструкцијом болница желимо да покренемо суочавање друштва с проблемом беле куге – каже Драгица Николић.

 Свесна одговорности и могућности које њен положај носи са собом, прва дама Србије одлучила је да контакте и протоколарне посете широм света стави у службу грађана.

– Мене радује сваки одлазак у иностранство и сусрет с нашом дијаспором, јер нам људи често долазе и питају: „Како могу да помогнем?” Када ме је супруга Бан Ки Муна позвала да будем гошћа добротворне вечере под називом „Аутизам говори”, на којој су биле присутне бројне прве даме, имала сам трему од јавног наступа. Министарка здравља др Славица Ђукић-Дејановић инсистирала је на томе да ја говорим, објашњавајући да реч прве даме има тежину ако желимо да аплицирамо за програм УН за помоћ деци с аутизмом. Да бих се спремила за тај догађај обишла сам бројне установе у нашој земљи у којима се та деца лече, причала с лекарима и питала их шта држава нуди тој деци, разговарала с родитељима и упознала бројне малишане с аутизмом. Тако сам открила збирку песама коју је написао деветнаестогодишњи Лука Мијовић и спот чији су аутори малишани с аутизмом. На тој вечери у Њујорку упознала сам принцезу Шарлин, супругу Алберта од Монака, која ми је уручила позив за аукцију чији је приход намењен за финансирање истраживања о аутизму. Размишљала сам шта бих могла да однесем на ту аукцију као супруга председника Србије, па сам одлучила да однесем један свој мозаик и изненадило ме је велико интересовање званица за мој рад. Једино што ме је више изненадило јесте чињеница да су ми организатори те аукције рекли да мој долазак има политичку конотацију и да то заправо значи да је Србија отворена за Европу. А мене политика не интересује, односно занима ме онолико колико ми је потребно да знам где су и шта раде мој супруг и син током дана – искрена је прва дама Србије.

Драгица Николић каже да јој је важно да шири мрежу пријатељстава, јер увек размишља да сутра, када се доноси нека важна одлука о Србији, неки председник може да помисли „Ја сам упознао председника Србије и његову супругу, они су добри људи, хајде да им помогнемо”.

– Кад смо били у посети УН, све прве даме пожелеле су да се сликају с Мишел Обамом. Ја сам рекла да желим да попричам с првом дамом САД, а не да се фотографишем за успомену и дуго сећање. И сачекала сам да се 106 „првих дама” ислика, па сам причала с Мишел Обамом пола сата. Рекла сам јој: „Ја знам да ви нисте одговорни за бомбардовање Србије и заиста бих волела да дођете у моју земљу и да видите какав смо ми народ” – каже госпођа Николић.

Да ли прве даме причају о политици?

– Да, али само онолико колико то утиче да живот деце и породице. Ми често разговарамо како закони који се доносе утичу на живот жене и деце, какав је квалитет здравства и школства у некој земљи. Никад не инсистирам да идем у званичну посету некој страној земљи. Мислим да постоји неписано правило да председник који нема супругу не позива прву даму у званичну посету земљи. Међутим, недавно смо били у посети Алжиру на позив председника Абделазиза Бутефилке, који нема супругу, и о мени је бринула њихова министарка за социјална питања и родну равноправност. Када смо били у посети Турској, прва дама је хтела да ми покаже како су средили своју резиденцију и тако смо дошли до теме која занима и мене и њу, а то је рестаурација слика. Толико смо се запричале и на крају завршиле у кухињи председништва, где ме је домаћица учила како се праве мантије. Тај снимак је емитован на њиховим телевизијама – каже Драгица Николић.

----------------------------------------------------------------------

Председник доноси каменчиће за мозаик

Драгица Николић је пре неколико година основала Фондацију „Завет”, која се бави очувањем и обновом културно-уметничке баштине. Умеће израде мозаика научила је од професора Слободана Витковића, технику сликања на свили учила је од Јелене Рађен, а до сада је учествовала на пет групних изложби. Прва дама Србије каже да је одувек желела да студира ликовну уметност, али њен отац, који је иначе био војно лице, није био спреман да пошаље кћерку на студије у Београд. „Могла сам да студирам оно што је постојало у Крагујевцу. Али, када сам децу извела на пут, вратила сам се својој првој љубави и открила колико ме стварање мозаика смирује – то слагање каменчића веома ми је занимљиво и стално тражим од супруга да ми с путовања доноси необично и егзотично камење. Зато Томислав често у шали каже: Зашто не сликаш или не везеш као све друге жене, него с путовања морам да ти доносим камење”, каже госпођа Николић.

----------------------------------------------------------------------

Дружење с пријатељима у Бајчетини

Драгица Николић објашњава да је за њу, као и њену породицу, важно да викенде и празнике проводе на породичном имању у Бајчетини. У викендици се напаја енергијом и у шали каже да ту нема статус прве даме. „Протеклог викенда посадила сам 400 садница цвећа. Не водим људе из резиденције да ми помажу око кувања и спремања, сваког викенда нам у посету долазе пријатељи и ја их са задовољством угостим. Телевизију не гледам јер немам времена – унучићи ми пружају већу забаву од телевизијског програма. У Бајчетини смо посадили и виноград од хиљаду чокота и сада се распитујем како се прави вино, којег ће укуса бити... Све што радим, радим од срца”, каже прва дама Србије.