Службени пси нису за „расход”

Министар одбране Небојша Родић обуставио је пројекат у којем је било предвиђено коришћење осам паса, немачких овчара који више не могу да обављају задатке у јединицама Војске Србије, за тестирање на истраживањима на Војномедицинској академији. Почетком године Српска академија наука и уметности обратила се Војномедицинској академији са молбом за сарадњу на пројектуу којем је требало да се експериментише на псима. Ове животиње воде се као „расходоване”, јер више нису у стању да обављају задатке у војним јединицама.

Наметнуло се питање шта се дешава са службеним псима када остаре и не могу више да обављају оне задатке које су радили читав живот.  

У чети водича службених паса за специјалну подршку Полицијске управе града Београда налази се око 45 паса расе немачки и белгијски овчар, лабрадор и еспањол бретон.

– Сваки пас има свог водича који брине о њему – води га на терен, обучава, игра се са њим, шета га, храни, четка... Дневно водичи проводе са псима око седам, осам сати – објашњава за „Политику” Славко Мишић, командир ове чете.

Остало време пси проводе у ограђеном простору Полицијске бригаде на Бежанијској коси. Сваки од њих има свој озидани поплочани бокс величине десет квадратних метара.

– Наши пси остају у јединици док не угину природним путем. И када остаре и више нису у стању да, на пример, трагају за експлозивом или дрогом, нађу своје „радно” место – у патроли или се користе за обезбеђење разних објеката. Водич који је задужен за њих брине о тим псима до краја њиховог живота, без обзира, што је у међувремену добио другог, млађег пса, кога тренира – објашњава Мишић.

Сектор за ванредне ситуације МУП-а Србије има осам спасилачких паса расе белгијски овчар – малино, лабрадор и немачки овчар и они живе код својих водича, каже за „Политику” Бошко Стојшић, вођа тима службених паса Сектора за ванредне ситуације.

– Пет паса је радно способно, то јест комплетно су завршили обуку и могу у сваком тренутку да буду укључени у акцију спасавања. Остали су још на обуци која траје три године – прича Стојшић који брине о четворогодишњој керуши Диди расе белгијски овчар – малиноа.

Пси СВС-а живе са водичима (Фото А. Васиљевић)

Пси у ову јединицу стижу са три месеца, када се спроводи тестирање и утврђује да ли су способни да обављају спасилачке задатке.

– Када смо почели да радимо, тражили смо да пси живе код њихових водича, јер је то јако важно за њихову социјализацију – они морају да воле људе да би трагали за њима – објашњава Стојшић.

Водичи службених паса у Сектору за ванредне ситуације имају псе старости од 1,5 до девет година. Сада се први пут суочавају са тим да један од паса треба да оде у „расход”.

– Пси могу да раде и до 12. године старости, то све зависи од њиховог стања, али и тога како виде и чују, а то процењује прво водич, а онда и стручњаци на Ветеринарском факултету. За пса који сада има девет година, поднели смо предлог да престане да се користи у спасилачке сврхе, али смо и писменим путем тражили да то буде учињено уз један услов – да он остане да живи код свог водича као кућни љубимац – истиче Стојшић.

 ---------------------------------------------------------------------

Радни век спасилачког пса – осам година

У Горској служби спасавања Србије постоји један пас – експерименталне расе „пе-ха”, то јест мешанац белгијског и холандског овчара. Он живи у дому спасиоца Владимира Милутиновића који се брине о њему, како каже, доживотно. „Стар је годину и по дана, зове се Шиба и члан је нашег домаћинства. Почео сам да га тренирам када је био штене. Шиба се показао одличним на тренинзима, проналази унесрећеног веома брзо и не престаје са лајањем док не дође спасилац. Обука се данас одвија другачије него некада – много пажње се посвећује игри са псом, тражење он доживљава као игру. Тренинзи се базирају на потрази за играчком и на тај начин пас научи да трага за унесрећенима – објашњава Милутиновић.

Он додаје да је радни век ових паса око осам година, а Шиба ће остати у Милутиновићевом дому и када оде у „пензију”.