Službeni psi nisu za „rashod”

Ministar odbrane Nebojša Rodić obustavio je projekat u kojem je bilo predviđeno korišćenje osam pasa, nemačkih ovčara koji više ne mogu da obavljaju zadatke u jedinicama Vojske Srbije, za testiranje na istraživanjima na Vojnomedicinskoj akademiji. Početkom godine Srpska akademija nauka i umetnosti obratila se Vojnomedicinskoj akademiji sa molbom za saradnju na projektuu kojem je trebalo da se eksperimentiše na psima. Ove životinje vode se kao „rashodovane”, jer više nisu u stanju da obavljaju zadatke u vojnim jedinicama.

Nametnulo se pitanje šta se dešava sa službenim psima kada ostare i ne mogu više da obavljaju one zadatke koje su radili čitav život.  

U četi vodiča službenih pasa za specijalnu podršku Policijske uprave grada Beograda nalazi se oko 45 pasa rase nemački i belgijski ovčar, labrador i espanjol breton.

– Svaki pas ima svog vodiča koji brine o njemu – vodi ga na teren, obučava, igra se sa njim, šeta ga, hrani, četka... Dnevno vodiči provode sa psima oko sedam, osam sati – objašnjava za „Politiku” Slavko Mišić, komandir ove čete.

Ostalo vreme psi provode u ograđenom prostoru Policijske brigade na Bežanijskoj kosi. Svaki od njih ima svoj ozidani popločani boks veličine deset kvadratnih metara.

– Naši psi ostaju u jedinici dok ne uginu prirodnim putem. I kada ostare i više nisu u stanju da, na primer, tragaju za eksplozivom ili drogom, nađu svoje „radno” mesto – u patroli ili se koriste za obezbeđenje raznih objekata. Vodič koji je zadužen za njih brine o tim psima do kraja njihovog života, bez obzira, što je u međuvremenu dobio drugog, mlađeg psa, koga trenira – objašnjava Mišić.

Sektor za vanredne situacije MUP-a Srbije ima osam spasilačkih pasa rase belgijski ovčar – malino, labrador i nemački ovčar i oni žive kod svojih vodiča, kaže za „Politiku” Boško Stojšić, vođa tima službenih pasa Sektora za vanredne situacije.

– Pet pasa je radno sposobno, to jest kompletno su završili obuku i mogu u svakom trenutku da budu uključeni u akciju spasavanja. Ostali su još na obuci koja traje tri godine – priča Stojšić koji brine o četvorogodišnjoj keruši Didi rase belgijski ovčar – malinoa.

Psi SVS-a žive sa vodičima (Foto A. Vasiljević)

Psi u ovu jedinicu stižu sa tri meseca, kada se sprovodi testiranje i utvrđuje da li su sposobni da obavljaju spasilačke zadatke.

– Kada smo počeli da radimo, tražili smo da psi žive kod njihovih vodiča, jer je to jako važno za njihovu socijalizaciju – oni moraju da vole ljude da bi tragali za njima – objašnjava Stojšić.

Vodiči službenih pasa u Sektoru za vanredne situacije imaju pse starosti od 1,5 do devet godina. Sada se prvi put suočavaju sa tim da jedan od pasa treba da ode u „rashod”.

– Psi mogu da rade i do 12. godine starosti, to sve zavisi od njihovog stanja, ali i toga kako vide i čuju, a to procenjuje prvo vodič, a onda i stručnjaci na Veterinarskom fakultetu. Za psa koji sada ima devet godina, podneli smo predlog da prestane da se koristi u spasilačke svrhe, ali smo i pismenim putem tražili da to bude učinjeno uz jedan uslov – da on ostane da živi kod svog vodiča kao kućni ljubimac – ističe Stojšić.

 ---------------------------------------------------------------------

Radni vek spasilačkog psa – osam godina

U Gorskoj službi spasavanja Srbije postoji jedan pas – eksperimentalne rase „pe-ha”, to jest mešanac belgijskog i holandskog ovčara. On živi u domu spasioca Vladimira Milutinovića koji se brine o njemu, kako kaže, doživotno. „Star je godinu i po dana, zove se Šiba i član je našeg domaćinstva. Počeo sam da ga treniram kada je bio štene. Šiba se pokazao odličnim na treninzima, pronalazi unesrećenog veoma brzo i ne prestaje sa lajanjem dok ne dođe spasilac. Obuka se danas odvija drugačije nego nekada – mnogo pažnje se posvećuje igri sa psom, traženje on doživljava kao igru. Treninzi se baziraju na potrazi za igračkom i na taj način pas nauči da traga za unesrećenima – objašnjava Milutinović.

On dodaje da je radni vek ovih pasa oko osam godina, a Šiba će ostati u Milutinovićevom domu i kada ode u „penziju”.