Донације, па инвестиције

Дарежљиви донатори, али шкрти инвеститори - то је главна особина сарадње Јапана са Србијом после октобра двехиљадите. Јапанска помоћ у разним областима - од аутобуса за Београд, па специјалних фондова за универзитете и позоришта, затим у комуналној инфраструктури, до не баш малих средстава за опремање клиничких центара - била је више него издашна (до сада око 190 милиона евра), без икаквих политичких условљавања. Али кад је реч о инвестицијама, где су у првом плану интереси - постигнућа су више него скромна. Једини инвеститор досад био је "Џепен тобако интернешенел" (JTI), који је уложио сто милиона долара у фабрику дувана у Сенти.

Објашњење за овакву незаинтересованост јапанског бизниса је једноставно: јапански бизнисмени су као инвеститори веома опрезни и изузетно прорачунати. Благовремено су предвидели које ће земље некадашњег "реалног социјализма" прве стићи до Европске уније и у њима поставили своје производне базе. Из перспективе јапанских бизнисмена, наша још деликатна политичка стабилност и не сасвим дефинисане границе (до јуче Црна Гора, данас Косово) чине Србију пословно и даље недовољно стабилним подручјем.

Са друге стране, велика је наша глад за јапанским аутомобилима и електроником (без обзира на то да ли су стварно произведени у Јапану, или негде другде, што је најчешће случај), па отуда међусобна трговина у овом моменту представља једносмерну улицу: из Јапана само увозимо (150 милиона долара 2006. године), а да при том готово ништа не извозимо (само 1,14 милиона долара) на тамошње веома пробирљиво и велико тржиште (Јапан има 127 милиона становника).

Да ли би у овом погледу нешто могло да се промени? Да су промене неопходне, потврдио је несвакидашњи скуп одржан прошле недеље у резиденцији јапанског амбасадора у Београду Тадаши Нагаија који је угостио један шири круг пре свега људи који имају неке пословне везе за Јапаном. Повод је било оснивање Привредне коморе Јапана у Београду, којој је, на овом скупу, у својству оснивача, приступило седам чланова: Џепен тобако интернешенел, Тојота, Мицубиши и Кјоцера мита са јапанске, и Кон-тики, Вински подрум Раденковић и Интернешенел маркетинг енд менеџмент сервис, са српске.

За првог председника изабран је Пол Патрик, директор Џепен тобака, који је у својој краткој приступној беседи као мисију Коморе видео помоћ јапанском бизнису да сазна више о Србији, као и да српске компаније одведе у Јапан. "Веома смо свесни да Србији требају инвестиције, нова радна места и нове технологије, како би економски ојачала, решила незапосленост и испунила економске критеријуме за улазак у ЕУ", нагласио је потом господин Патрик, уз поруку да је пред новооснованом Комором "пуно посла".

Домаћин, амбасадор Нагаи, изнео је како је нова Комора важан форум за размену искустава и мишљења у пословној заједници, обећавши пуну подршку амбасаде новој асоцијацији, од које очекује да допринесе развоју не само економских, него и других аспеката односа двеју држава.

Први корак, а према познатој азијској пословици и најважнији на сваком дугачком путу, овим је начињен. Ако се узме у обзир и да је крајем прошле године регионално представништво Јапанске агенције за међународну сарадњу из Беча премештено у Београд, одакле покрива и Црну Гору, БиХ, Хрватску, Македонију и Албанију, онда би се могло рећи да се на радару јапанског бизниса помаљају и контуре Србије.