Како мали стан претворити у кућу

Рад на повећању и обогаћивању простора, а никако рушење и мењање по сваку цену, мото је француске архитектонске агенције „Лакатон и Васал”, којој је посвећена изложба „Архитектура становања и јавних простора”, отворена у Француском институту у Београду.

Ан Лакатон, архитекта, лично је присуствовала отварању изложбе, а после тога одржала предавање  на Архитектонском факултету. Док разговарамо у паузи између изложбе и предавања признаје да, упркос томе што је доста знатижељна, није успела много да види од Београда за само један дан.

Но, узимајући у обзир њен основни приступ архитектури, цитиран на почетку, сматра да овде треба акумулирати приче из прошлости и користити их. А како искористити две реке које протичу кроз Београд? То је ипак нешто за шта одговор треба тражити овде, на лицу места, каже.

На изложби је на двадесетак паноа представљено неколико најзначајнијих пројеката агенције „Лакатон и Васал”, као што је реконструкција музеја Палате Токио или трансформација стамбене куле Боа ле Претр у Паризу. Ан Лакатон каже да не би могла да издвоји ниједан од ових пројеката као најзначајнији, јер су сви повезани.

То је као породица пројеката, јер они се настављају и допуњују, објашњава она, истичући да њихова агенција, настојећи да сачува слободу простора, ствара конструкције са великим бројем отвора и приступа у којима човек може да ослушкује кишу, да ужива у светлости и у изласку сунца. Како је управо такав додир са природом могућно постићи у једном  пренатрпаном граду?

– У неким становима можемо да створимо услове да људи остану у контакту са природом иако је то урбана средина – тврди Ан Лакатон. – Када говоримо о пренатрпаном граду, ту говоримо о густини становања која не би смела да угрози лични и индивидуални простор ниједне особе. Напротив, густина становања треба да омогући да свако добије још већи простор за живот. То не важи само за станове већ и за паркове, школе, канцеларије и доводи  нас до тога да архитектонски и урбанистички приступ треба да крене од самог човека, од индивидуе, а не од глобалног посматрања.

У том смислу изузетно је занимљива трансформација стамбене куле Боа ле Претр у Паризу, где је стари солитер из шездесетих година сачуван и дограђен са стакленом опном и терасама, а станови преуређени и окренути ка градској панорами.

Ан Лакатон каже да је та трансформација део једног ширег пројекта о употреби урбаног наслеђа. У Француској се, као и у многим другим земљама, уништавају те зграде из шездесетих година, а агенција „Лакатон и Васал” пак настоји да одбрани део тог наслеђа и да га дубоко оплемени.

На питање да ли је ово могућно извести на свим солитерима или само на одређеним, Ан Лакатон каже:

– Одговорно тврдим да може да се изведе свугде. То је посао који не полази од идеје облика или трансформације облика, већ од саме унутрашњости објекта. Дакле, није проблем да то буде неки високи солитер, него је проблем да се промене услови становања, да буду бољи. Размишљајући о унутрашњости објекта, ми желимо да отворимо простор, да га проширимо, да изађемо ка спољашњости, да један мали стан претворимо у кућу. Такав пројекат је и економичан.

Трансформација овог солитера одговара половини цене коју бисмо имали кад бисмо морали да срушимо целу зграду и саградимо нову. А кад је реч о зградама које нису у Паризу, цена одговара чак једној четвртини онога што би морало да се плати кад би се уништио и поново градио објекат. Ми дајемо нови живот солитеру за следећих 20 или 30 година и уз то, што је такође веома важно, омогућавамо становницима тих солитера да остану у својим становима док се врши трансформација.

Економичност је правило и кључ свега, тврди Ан Лакатон, наглашавајући да за њих у агенцији она не значи рестрикцију него слободу да оплемене простор тако да он постане „дарежљив” према онима који у њему живе.

Говорећи о овој теми, долазимо до још једног веома важног домена у раду агенције „Лакатон и Васал”, а то је давање важног места домену задовољства, неочекиваног и поетичног, што на први поглед одудара од ефикасности. 

– Задовољство, неочекивано и поетично фундаментални су за архитектуру. Не могу да кажем да је то супротно појму ефикасности, јер ако постоји ефикасност, економичност, онда можете бити још поетичнији и још креативнији. Простор архитекте јесте саздан од поезије и осећајног, али и од егзактности и строгоће, јер то су ствари које у архитектури иду заједно. Дакле, ми прилазимо урбанизму са унутрашње стране, али са ногама чврсто на тлу – закључује Ан Лакатон.