Од ВМА траже објашњење о експериментима над псима

Етички савет за заштиту добробити огледних животиња Републике Србије затражио је од етичке комисије Војномедицинске академије детаљније објашњење о пројекту у којем је у експерименталне сврхе требало да се користи осам немачких овчара у власништву Војске Србије. Ови пси због старости више нису у стању да обављају задатке и одлазе у „расход”, како се званично назива крај њиховог „радног века”. Подсећамо, министар одбране Небојша Родић обуставио је недавно овај пројекат због којег се дигла велика прашина у јавности: само за један дан више од 7.000 људи прикључило се петицији покренутој на друштвеној мрежи у заштиту ових животиња.

– Одржали смо седницу одмах пошто смо чули вест о могућности коришћења ових паса у пројектима на ВМА. Према нашим сазнањима, огледи у којима је требало да се користе немачки овчари део су већег пројекта и требало је да информација о њима буде послата и нама због инвазивности планираних тестирања. Ми такав захтев од ВМА нисмо добили – каже за „Политику” професор др Зоран Тодоровић, председник Етичког савета за заштиту добробити огледних животиња при Министарству пољопривреде.

Овај савет, који нема одлучујућу, већ само саветодавну функцију, разматра експерименте инвазивнијег карактера у којима се наноси већа штета животињама.

– Законом о добробити животиња из 2009. године предвиђено је да се успостави систем заштите огледних животиња и формирање етичких тела која ће давати своје мишљење пре него што се приступи експериментима. Комисије су саветодавне, а коначну реч даје министар пољопривреде који овлашћује Управу за ветерину да потпише одобрење за одређени пројекат. Етичке комисије треба да постоје у свим установама које раде експерименте на животињама, и у њима су истраживач, хирург, стручњак за добробит животиња, представник удружења за заштиту животиња – објашњава Тодоровић.

Осим етичких комисија, установе које се баве експериментима над животињама морају да буду регистроване, а према садашњој евиденцији има их дванаест. По закону, животиње за експерименте могу да се добију искључиво из регистрованих узгајалишта.

– Етичке комисије проверавају да ли су планирани огледи научно засновани, како се не би понављали експерименти за нешто што је већ доказано, да се поштује добробит животиња и смањи њихова патња на најмању могућу меру, да се где год постоји могућност за то, користе алтернативне методе како би се број животиња у експериментима што више смањио – истиче Тодоровић.

Одговор на питање колико се годишње у нашој земљи животиња жртвује зарад експеримената, пре свега у области медицинских истраживања, не постоји, јер се званично не води евиденција о њима. То се једино може учинити, сматра наш саговорник, пребројавањем угинулих животиња, а то нико не ради – тела жртвованих животиња односи Градска чистоћа на депонију и она се не броје, већ се мере у килограмима.

Да не постоји евиденција животиња које се користе у експерименталне сврхе тврди и Милица Ранковић, председница Удружења за заштиту животиња „Феникс”. У огледима се користе све врсте животиња: од мишева и пацова, зечева, жаба, паса и мачака до свиња и коња, тврди она и додаје да се Закон о добробити животиња, усвојен пре пет година, још не спроводи како треба.

– И даље нису регистроване све установе које раде огледе на животињама, а заштита огледних животиња иде преко етичких комисија у којима седе и лаици, то јест представници удружења за заштиту животиња. Проблем је што се не зна ко је у којој комисији – објашњава наша саговорница.

У неким случајевима, нажалост, не могу да се прескоче огледи на животињама, пре свега када се раде претклиничке студије у вези са деловањем одређених лекова, каже за „Политику” генетичар Миодраг Стојковић, председник Скупштинског одбора за образовање и науку.

– Код нас се експерименти најчешће изводе на мишевима и пацовима, мада се спроводе и на псима, свињама, па и на приматима. Ја сам лично против експеримената на било којој животињи уколико то може да се заобиђе и заговорник сам коришћења матичних ћелија са људским узорком које се могу користити и у огледне сврхе. На оваквој ћелији може се испитати, на пример, деловање лека. Међутим, планирани пројекат на ВМА, а реч је о уградњи имплантата зуба, у којем је требало да се користе немачки овчари, не може да се спроведе без огледних животиња – објашњава Стојковић.

У већини европских земаља обављају се тестирања на животињама, мада је тамо и контрола законских прописа веома оштра.

– Европска унија забранила је коришћење животиња за тестирање козметичких производа, а оне се у ту сврху не користе ни у Србији. Експерименти на животињама, и то одређених врста, могу да буду оправдани само ако се на тај начин помаже у лечењу људских болести – истиче Стојковић.