Od VMA traže objašnjenje o eksperimentima nad psima

Etički savet za zaštitu dobrobiti oglednih životinja Republike Srbije zatražio je od etičke komisije Vojnomedicinske akademije detaljnije objašnjenje o projektu u kojem je u eksperimentalne svrhe trebalo da se koristi osam nemačkih ovčara u vlasništvu Vojske Srbije. Ovi psi zbog starosti više nisu u stanju da obavljaju zadatke i odlaze u „rashod”, kako se zvanično naziva kraj njihovog „radnog veka”. Podsećamo, ministar odbrane Nebojša Rodić obustavio je nedavno ovaj projekat zbog kojeg se digla velika prašina u javnosti: samo za jedan dan više od 7.000 ljudi priključilo se peticiji pokrenutoj na društvenoj mreži u zaštitu ovih životinja.

– Održali smo sednicu odmah pošto smo čuli vest o mogućnosti korišćenja ovih pasa u projektima na VMA. Prema našim saznanjima, ogledi u kojima je trebalo da se koriste nemački ovčari deo su većeg projekta i trebalo je da informacija o njima bude poslata i nama zbog invazivnosti planiranih testiranja. Mi takav zahtev od VMA nismo dobili – kaže za „Politiku” profesor dr Zoran Todorović, predsednik Etičkog saveta za zaštitu dobrobiti oglednih životinja pri Ministarstvu poljoprivrede.

Ovaj savet, koji nema odlučujuću, već samo savetodavnu funkciju, razmatra eksperimente invazivnijeg karaktera u kojima se nanosi veća šteta životinjama.

– Zakonom o dobrobiti životinja iz 2009. godine predviđeno je da se uspostavi sistem zaštite oglednih životinja i formiranje etičkih tela koja će davati svoje mišljenje pre nego što se pristupi eksperimentima. Komisije su savetodavne, a konačnu reč daje ministar poljoprivrede koji ovlašćuje Upravu za veterinu da potpiše odobrenje za određeni projekat. Etičke komisije treba da postoje u svim ustanovama koje rade eksperimente na životinjama, i u njima su istraživač, hirurg, stručnjak za dobrobit životinja, predstavnik udruženja za zaštitu životinja – objašnjava Todorović.

Osim etičkih komisija, ustanove koje se bave eksperimentima nad životinjama moraju da budu registrovane, a prema sadašnjoj evidenciji ima ih dvanaest. Po zakonu, životinje za eksperimente mogu da se dobiju isključivo iz registrovanih uzgajališta.

– Etičke komisije proveravaju da li su planirani ogledi naučno zasnovani, kako se ne bi ponavljali eksperimenti za nešto što je već dokazano, da se poštuje dobrobit životinja i smanji njihova patnja na najmanju moguću meru, da se gde god postoji mogućnost za to, koriste alternativne metode kako bi se broj životinja u eksperimentima što više smanjio – ističe Todorović.

Odgovor na pitanje koliko se godišnje u našoj zemlji životinja žrtvuje zarad eksperimenata, pre svega u oblasti medicinskih istraživanja, ne postoji, jer se zvanično ne vodi evidencija o njima. To se jedino može učiniti, smatra naš sagovornik, prebrojavanjem uginulih životinja, a to niko ne radi – tela žrtvovanih životinja odnosi Gradska čistoća na deponiju i ona se ne broje, već se mere u kilogramima.

Da ne postoji evidencija životinja koje se koriste u eksperimentalne svrhe tvrdi i Milica Ranković, predsednica Udruženja za zaštitu životinja „Feniks”. U ogledima se koriste sve vrste životinja: od miševa i pacova, zečeva, žaba, pasa i mačaka do svinja i konja, tvrdi ona i dodaje da se Zakon o dobrobiti životinja, usvojen pre pet godina, još ne sprovodi kako treba.

– I dalje nisu registrovane sve ustanove koje rade oglede na životinjama, a zaštita oglednih životinja ide preko etičkih komisija u kojima sede i laici, to jest predstavnici udruženja za zaštitu životinja. Problem je što se ne zna ko je u kojoj komisiji – objašnjava naša sagovornica.

U nekim slučajevima, nažalost, ne mogu da se preskoče ogledi na životinjama, pre svega kada se rade pretkliničke studije u vezi sa delovanjem određenih lekova, kaže za „Politiku” genetičar Miodrag Stojković, predsednik Skupštinskog odbora za obrazovanje i nauku.

– Kod nas se eksperimenti najčešće izvode na miševima i pacovima, mada se sprovode i na psima, svinjama, pa i na primatima. Ja sam lično protiv eksperimenata na bilo kojoj životinji ukoliko to može da se zaobiđe i zagovornik sam korišćenja matičnih ćelija sa ljudskim uzorkom koje se mogu koristiti i u ogledne svrhe. Na ovakvoj ćeliji može se ispitati, na primer, delovanje leka. Međutim, planirani projekat na VMA, a reč je o ugradnji implantata zuba, u kojem je trebalo da se koriste nemački ovčari, ne može da se sprovede bez oglednih životinja – objašnjava Stojković.

U većini evropskih zemalja obavljaju se testiranja na životinjama, mada je tamo i kontrola zakonskih propisa veoma oštra.

– Evropska unija zabranila je korišćenje životinja za testiranje kozmetičkih proizvoda, a one se u tu svrhu ne koriste ni u Srbiji. Eksperimenti na životinjama, i to određenih vrsta, mogu da budu opravdani samo ako se na taj način pomaže u lečenju ljudskih bolesti – ističe Stojković.