Кофер папира до камена темељца

У идеалним условима за добијање грађевинске дозволе у Србији потребно је девет месеци, према истраживању УСАИД годину и по дана, а на основу искуства појединих инвеститора две до три године. Проблем, како је „Политика” јуче писала није само у великом броју докумената које ваља прибавити пре првог ашова, већ и у наопаким прописима по којима сваки издати папир има рок важења, па када им истекне рок „трајања” све креће из почетка.

Уверење из катастра, то јест власнички лист, важи шест месеци. И инвеститор га, због тога, два пута вади. Једном за локацијску, други пут за грађевинску дозволу, наравно ако је период између ове две дозволе дужи од шест месеци. Папири јавних предузећа – водовод, грејање, струја или телефон важе до годину дана. И шта када они истекну?

– Ништа. Поново подносимо захтеве. То значи три до четири месеца чекања, јер улазимо у нову процедуру. Изгуби се много драгоценог времена. Са друге стране пошто све зависи од службеника који издају и печатирају уверења отвара се простор за невиђену корупцију – каже Ђорђо Антељ, власник „Гемакса”.

Због немогућности конверзије права коришћења у право својине на грађевинском земљишту, што је услов за подношење захтева за добијање дозволе, све је стало, тврди наш саговорник и нико не добија дозволе осим оних који граде на свом поседу.

– У администрацији је све направљено тако да грађевинску дозволу никада не добијете – каже Антељ.

Од новог закона о планирању и изградњи Антељ ништа добро не очекује, јер има утисак да неће много убрзати процедуре.

– Чини ми се на основу онога што сам чуо да ће опет све зависити од администрације, а када је то тако онда сте у сталној неизвесности када ћете добити дозволу. Нужно је да процедуре буду што једноставније, а процес транспарентнији – сматра власник „Гемакса”.

Проблем и јесте у томе што не постоји један орган који је задужен за ефикасност издавања грађевинских дозвола, већ се одговорност пребацује са једног на други. Инвеститори се често изгубе у хаосу различитих надлежности и доказа које морају да прикупе. Према анализи Светске банке до дозволе се стиже кроз 18 процедура. Дотле је амерички УСАИД побројао чак 52 корака до грађевинске дозволе.

Душан Васиљевић, директор тима за регулаторне реформе, УСАИД „Пројекат за боље услове пословања” каже да код нас није заживео принцип који постоји у већини уређених система – да се од једног државног органа не траже папири који се налазе код другог.

– Праћење статуса предмета путем интернета и од стране инвеститора и надлежних органа у неким земљама у окружењу свакодневна је пракса. Елементи тога се већ примењују и у неким нашим општинама, али још није обавеза свих државних органа који учествују у поступку издавања грађевинске дозволе. Овакав начин рада је основа транспарентности, а она је највећи непријатељ оних који профитирају на неефикасности система – истиче Васиљевић.