ЕУ као покретна мета

Замислите ову ситуацију: вечерас одлучим да скокнем до Рима (имам паре), па ујутру одем до аеродрома, купим карту, и већ за два сата, тамо доручкујем праву италијанску пицу. Или: имам факултетску диплому у џепу, овде немам посао, спакујем се, и, опет, за два-три сата, будем у некој европској престоници у којој се моја диплома признаје, а ја имам чак шест месеци да нађем посао који ми одговара.

Овакве слике, које су за просечног грађанина Србије научна фантастика, прилично су уобичајене у Европској унији, у којој су границе формалност, а грађани могу слободно да путују и раде у било којој држави чланици.

Али, треба дотле стићи...

– Европску унију можете да доживите као покретну мету: ви њу гађате, а она стално шета – сликовит је Горан Свилановић, бивши министар спољних послова СЦГ, а сада представник Пакта за стабилност југоисточне Европе, објашњавајући нам колико су велики напори које морамо да уложимо како бисмо се интегрисали у ЕУ.

Он чак мисли да кад би пред земље тзв. "старе" Европе били постављени услови који се сада постављају Србији, Македонији и Босни или који су јуче били постављани Мађарској или Румунији и Бугарској – оне тај тест не би положиле. Јер, земље које су основале ЕУ то су урадиле у одређеним околностима, а од тада ЕУ се пуно променила.

– Лествица, коју мора свака следећа земља да прескочи да уђе у "друштво", сваки пут се подигне. Тако је лествица била виша за Бугарску и Румунију, него за оних десет земаља које су примљене у ЕУ пре њих, а још ће бити виша за Хрватску и још виша за Србију.

Кад је реч о политичкој страни придруживања Европској унији, постављени су тзв. Копенхагенски критеријуми. То значи да земља-намерница мора да прихвати елементарне политичке вредности заступљене у државама ЕУ (политичка демократија, плурализам и владавина права), укључујући ту и све облике људских права. Као додатак, као својеврсна култура ЕУ, ту се додају и елементи као што су изричито инсистирање на правима мањина, и у оквиру политичке културе народа и друштава, и толеранција, као основни принцип.

Наводећи да су ти захтеви комбиновани са захтевима Савета Европе, проф. Иво Висковић, на нашу опаску да добро памтимо неке случајеве нетолеранције, рецимо према "обојеним Французима", каже да се додатни услови, ипак, процењују са одређеном еластичношћу.

–Не можемо рећи – примећује он – ни да је у свим чланицама ЕУ, посебно у новопримљенима, то посебно развијено. Јер, постоје примери дискриминације и нетолеранције, али се на њих, ипак, озбиљно реагује. С тим у вези, он подсећа на случај Аустрије, којој су због националисте Јерга Хајдера биле уведене санкције.

Обавезе су нам, дакле, мање-више познате. А права?

Када Србија уђе на "белу шенгенску листу", на којој бисмо желели да будемо већ за годину и по, а која практично значи Европу без граница, нашим грађанима отвара се широка могућност путовања, али не аутоматски и могућност запошљавања у другим земљама ЕУ. Таква ,,забрана" постоји и за грађане појединих држава из источне Европе (које су ступиле у ЕУ 2004. године), а које су под седмогодишњим прелазним периодом, у току којег њихови радници не могу слободно да бораве нити да се запошљавају у другим земљама Уније. Проф. Висковић сећа се, тим поводом, да су Словенци били дубоко увређени што је то правило важило и за њих.

–Значи, није баш све мед и млеко, и не значи – како закључује он – да ће сви, по уласку у ЕУ, моћи да траже бољи посао и боље плате. Постоје увек земље које то ограничавају, а с друге стране, ЕУ, по његовим речима, настоји да такву праксу што више спутава.

Могућност запошљавања наших држављана одмах по приступању ЕУ зависиће, иначе, од исхода преговора са ЕУ у области слободног кретања радника.

Незапослени држављани једне земље чланице имају право да живе у другој земљи ЕУ док су у потрази за послом (најчешће шест месеци). Или, да приликом селидбе из једне у другу земљу ЕУ могу да преносе личну имовину без икаквих забрана или плаћања царина и пореза.

Заправо, држављани ЕУ су сва лица која поседују држављанство једне од држава чланица. На основу тога, имају право и да бирају и да буду бирани на изборима за Европски парламент у било којој европској држави у којој бораве. Услов за гласање јесте пријава надлежним органима, с тим што не може да се гласа два пута, и у својој и у држави у којој се борави.

Проф. Слободан Зечевић, директор Центра за ЕУ, у својој књизи "ЕУ за све Европљане" пише да је направљен још један смео искорак: држављанима ЕУ дозвољено је да учествују на изборима за локалне органе власти у држави чланици у којој бораве, иако нису њени држављани.

С друге стране, студентима се отвара могућност школовања у другим земљама ЕУ. Са интеграцијом у ЕУ добија се реална прилика да Болоњски систем, који ми усвајамо кроз реформу нашег високог образовања, буде, како каже проф. Висковић, после конкретизован: наши студенти могу да оду у неку земљу на школовање и врате се у своју земљу, а да дипломе буду признаване и тамо и овамо.