Вештачење гласа одаје злочинца

Било је то у драматичним временима уочи распада СФРЈ, крајем осамдесетих година прошлог века, када се група стручњака за форензичку лингвистику, фонетику и акустику нашла пред неуобичајеним задатком – да на основу снимка разговора покуша да открије нешто о неидентификованој особи која је одавала државне тајне. После вишенедељних преслушавања и анализа тонских записа форензичари су, на основу специфичности у гласу, направили профил осумњиченог – у којем делу земље је рођен, где се школоваo и где је живeo, социолингвистички профил (вербални репертоар, образовање, употреба жаргона), психолингвистички профил (експресивност, емотивност, сталоженост).

Овај случај је, према речима др Слободана Јовичића, регистрованог судског вештака за информациону технологију и редовног професора ЕТФ-а на Катедри за телекомуникације, веома добра илустрација тезе да синтагма „говори да бих те видео” има пуно научно оправдање. Јер, баш као што не постоје два идентична отиска прстију, две идентичне мрежњаче и два иста рукописа, тако не постоје и два иста гласа. 

Утврђивање идентитета особе на основу његовог гласа назива се форензичко препознавање говорника. Вештачење гласа ушло је у жижу интересовања од појаве организованог криминала, а на питање – ко користи стручне „услуге” судских вештака за форензику гласа, професор Јовичић каже да су то најчешће суд и полиција. Данас је форензичка идентификација гласа моћно средство у борби против организованог криминала када треба идентификовати осумњиченог или ослободити сумње невиног.

Вештачени су гласови снимљени приликом спектакуларних отмица које су се дешавале пре десетак година, производње и трговине дрогом, претњи, изнуда, трговине људима и других кривичних дела. Чак и неки случајеви ратних злочина, када је постајао видео-снимак неког догађаја. Наравно, технологија обраде говорних снимака је изузетно напредовала у односу на догађај са почетка текста. Данас постоје и посебни софтвери за поређење гласа снимљеног у вези неког кривичног дела и гласа осумњиченог, али је знање и искуство стручњака који се баве овим послом и даље незаменљиво. Утврђивање идентитета на основу гласа није лак и једноставан посао.

– Наш задатак је да на основу преслушаног снимка гласа и анализом говорног сигнала откријемо колико тај човек има година, којим дијалектом и акцентом говори, да ли има неку патологију говора која представља јак форензички „маркер”, колико користи поштапалице у говору, какве су карактеристике и специфичности сваког гласа. Важно је рећи да је тон гласа најлакше имитирати – дијалект, акценат и стил говора је неупоредиво теже подражавати. Пажљивом анализом експерт може издвојити специфична обележја у гласу говорника (храпавост, изражени сигматизам, муцање, несигурност, ...) или у његовом говору (дијалект, жаргон, оклевање у изговору, грешке у говору), што форензичара чини супериорним у односу на софтверску анализу гласа – објашњава др Слободан Јовичић, који је и руководилац Лабораторије за форензичку акустику и фонетику при Центру за унапређење животних активности у Београду, једине независне лабораторије овог типа у нас.

Свеобухватном анализом долази се до великог скупа података („миље обележја”), па се статистичком анализом добијају неопходни форензички маркери за коначно експертско мишљење. На основу 20-30 секунди ефективног говора форензичари могу да ураде вештачење гласа и да са високим процентом сигурности кажу да ли неки глас припада одређеној особи.

– Врло често суд од вештака тражи да утврди да ли је особа маскирала глас, ставила тампон у уста или марамицу преко уста, запушила нос, извадила зубну протезу или је реч о имитацији. Анализа снимка разговора зависи од квалитета, дужине разговора, маскираности другим шумовима, као што су бука у саобраћају или жагор у кафићу. Уопштено говорећи, сметње и амбијентална бука не само да маскирају одређена обележја у говорном сигналу него и утичу на промене карактеристика говора. Психоактивне супстанце, као што су дрога и алкохол такође могу довести до значајног изобличења говорних карактеристика, па поређење таквог гласа са спорним узорком гласа може довести до заблуде. У овој врсти вештачења примењује се интердисциплинарни приступ у којем учествује више наука и научних дисциплина у анализи гласа – лингвистика, фонетика, акустика, психологија, дефектологија и математичка статистика. Због тога су однедавно формулисани и нови предмети на универзитетском нивоу: на Филолошком факултету постоји предмет под називом Форензичка лингвистика, на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију се студенти уче форензичкој фонетици, а на Електротехничком факултету имају предмет под називом форензичко препознавање говорника – каже професор Слободан Јовичић.