До оружја уз одобрење психијатра

Масовни убица Никола Радосављевић извео је, прошлог петка у Јабуковцу надомак Неготина, свој крвави пир пушком за коју је имао уредну дозволу, рекла је јуче за "Политику" Драгица Сингуриловић, истражни судија у Неготину. Ловачку пушку, којом је убијено девет особа, а две су тешко рањене, произвела је "Црвена застава", а Радосављевић је користио муницију калибра 12 милиметара.

После овог монструозног злочина, какав се не пампи у Србији, отворено је питање како је могло да се деси да једна особа која је психички болесник има у свом поседу ватрено оружје.

Полиција је саопштила да ће предложити измену Закона о оружју и муницији тако да лекарски и психијатријски преглед буду обавезан део процедуре за добијање дозвола за оружје.

Наиме, испоставило се да је пракса за издавање дозвола за оружје била једноставнија него што се мислило. Грађани су обавезни да обаве лекарски преглед када желе да добију возачку дозволу и када се запошљавају, а када хоће да дођу до ватреног оружја онда им није потребна никаква лекарска потврда о физичком и психичком здрављу.

Процедура је таква да се очигледно није ни постављало питање да ли ће дозволу за држање оружја можда добити нека лабилна особа, којој би једног дана нешто "кврцнуло у глави" па би поубијала све који јој се нађу на путу.

Јавност је тек јуче, после саопштења МУП-а, постала свесна чињенице да се у Србији дозвола за оружје могла добити без лекарског прегледа.

Једноставно, законски је полиција била у могућности само да од кандидата за издавање дозволе тражи да заврши обуку за руковање оружјем, као и да обави такозване теренске провере, на основу којих би се издавала дозвола.

Провера се састојала у томе да полицајац оде у комшилук кандидата за оружје и провери његову личност – да ли је асоцијалан, да ли је склон прављењу проблема и ремећењу јавног реда и мира, да ли је склон криминалу, да ли је бахат…

Када полицајац сакупи све податке, онда се доноси одлука о томе да ли некој особи треба издати оружје или не. Највероватније је ова процедура испоштована и у случају Николе Радосављевића, на основу чега би могло да се претпостави да нико од оних, преко којих је полиција обављала провере, није рекао ниједну лошу реч о Радосављевићу. Јер, да је неко рекао нешто лоше, полиција не би издала дозволу за оружје потоњем највећем масовном убици у мирнодопској историји Србије.

Због ове, испоставило се, неефикасне процедуре, МУП Србије покренуо је иницијативу за измену и допуну постојећег Закона о оружју и муницији.

Стручњаци МУП-а већ интензивно раде на утврђивању нових правила која ће подразумевати обавезан лекарски налаз са стручним мишљењем психијатра о менталном здрављу подносиоца захтева.

– Последњих деценија су се дозволе за набављање, држање и ношење оружја издавале према важећим прописима који нису обавезивали на мишљење надлежне здравствене установе. Министарство ће у свом предлогу инсистирати да је подносилац захтева у обавези да достави лекарско уверење и евентуални стручни налаз од надлежне установе о свом психофизичком стању, пре свега имајући у виду могућа психијатријска обољења. Овакве податке, из званичних евиденција надлежних здравствених и војноздравствених установа, неопходно је ставити на увид Министарству унутрашњих послова ради коначног и комплетног утврђивања подобности за набавку, држање и ношење оружја – понављају у МУП-у.

Очекује се да нацрт овог закона буде усвојен на једној од следећих седница Владе Србије, после чега ће највероватније по хитној процедури предлог бити усвојен у Скупштини.

Наравно, требало би очекивати да измена овог прописа буде функционалнија и да спречи нове масакре. Али, можда би надлежни у МУП-у могли да пронађу адекватно решење и за проблем великог броја нерегистрованог оружја.

Истраживање "Политике" из 2006. године, урађено у оквиру програма "Истраживачко новинарство и организовани криминал" Нетновинар тренинг центра Медија центра Сарајево, показало је да у Србији постоји 2.898.416 комада оружја, што у рукама грађана, што у рукама Војске и полиције.

Регистрованог оружја, над којим се може постићи каква-таква контрола и којем се може ући у траг, има 1.103.300 комада, што наводи на процену да 40 одсто домаћинстава има барем једно регистровано оружје. Процењује се да у Србији поред регистрованог има 944.000 комада нерегистрованог оружја у приватном власништву.

Регистровано је укупно 462.586 комада ловачког оружја, какво је имао Никола Радосављевић у тренутку злочина, од чега чак 456.312 ловачких пушака и карабина од стране грађана, а само 6.256 комада ове врсте оружја су регистровала правна лица.