Највише запослених у ЕПС-у

У седамнаест јавних привредних предузећа, према подацима Центра за бонитет НБС, запослено је 108.845 људи. Или тачније, толико су радника запошљавале државне компаније обухваћене најновијом Анализом пословања јавних предузећа, коју годишње, на основу података НБС, финансијских односно појединачних извештаја о пословању у претходној години, за владине потребе, у циљу праћења кретања у јавном привредног сектору, раде стручњаци Републичког завода за развој.

Мада је број запослених у јавном привредном сектору под патронатом републичке владе, у односу на 2001. годину, за коју је први пут рађен здравствени картон јавних компанија, смањен за 46.116 радника, или готово за готово 30 одсто. Ипак, дугачки платни спискови су велики баласт српских државних компанија.

И, како анализе показују, неодговарајућа квалификациона и старосна структура у основним делатностима ових предузећа. Иначе, смањивање броја запослених, указује и најновија анализа, резултат је, пре свега, почетних активности на реструктурисању спроведених у протекле две-три године. Односно, превасходно издвајања споредних од основних делатности и одласка у пензију оних који су одрадили свој радни век.

Тако је лане, рецимо, са листе запослених у јавним предузећима скинуто укупно 18.776 имена, или тачније 13.193, јер анализом за прошлу годину први пут није обухваћено ЈП "Радио-телевизија Србије", које је 2005. годину завршило са 5.574 радника.

Да подсетимо, организационо реструктурисање у готово свим јавним предузећима, и у склопу њега издвајање споредних од основних делатности и раздвајање основних компанија на више јавних предузећа, што је повећало њихов број, почело је 2003. године.

Тада је у оквиру организационе консолидације ЈП ЕПС извршено издвајање рудника са подземном експлоатацијом угља и основано ново ЈП ПЕУ "Ресавица". Реорганизацијом јавних предузећа "Србијашуме" и "Србијаводе" издвојена су два самостална јавна предузећа "Војводинашуме" и "Воде Војводине".

У складу са Законом о енергетици, ЈП ЕПС од 1. јула 2005. послује по новој организационој шеми (ЈП "Електромрежа Србије" и ЈП Електропривреда Србије), а НИС од 1. октобра исте године (ЈП "Транснафта" Београд, ЈП "Србијагас" Нови Сад и АД Нафтна индустрија Србије Нови Сад).

Усвајањем Закона о железници ЖТП је претворен у ЈП "Железнице Србије", у оквиру којег, од јуна 2005. године раде две посебне дирекције: за инфраструктуру и за превоз. Одлуком Владе РС, у 2006. години основано је ЈП "Скијалишта Србије" за уређење, опремање, одржавање, коришћење и управљање јавним скијалиштима и ЈП "Путеви Србије" за управљање путевима у државној својини.

Из јавних предузећа, у међувремену су издвајане споредне делатности и утврђен метод (аукција или тендер) приватизације за појединачна предузећа, а до јуна 2007. године приватизовано је само осам са подугачког списка издвојених фирми.

И после организационог реструктурисања и формирања као посебних јавних предузећа "Електромреже Србије", у којој је крајем прошле године радило 1.502 радника и ПЕУ "Ресавица", које броји 4.381 запосленог, и даље је најмногољуднији ЕПС са 31.147 радника.

Поређења ради, 2001. године на свом списку имао је 50.382 човека.

Железнице имају 21.604 радника или готово 12.000 мање него 2001. године, када је ЖТП запошљавао 33.271 радника, ПТТ се "скратио" са 18.332 на 15.821, а Јат се са 5.036 на крају 2001. године свео на 3.034 у 2005. и онда на 1.930 запослених крајем прошле године.

Телеком је у ову годину ушао са 10.639 радника, а у НИС-у је после поделе и издвајања спроведених делатности остало 13.152 радника, док је "Србијагас" у 2007. стартовао са 1.007 људи, а "Транснафта" са 70 радника.

Аеродром "Никола Тесла" је на почетку ове године имао 698, односно 201 радника мање него почетком прошле, "Србијашуме" су стартовале са 3.344 запослена (507 мање него у 2005). "Војводинашуме" су остале са готово истим бројчаним стањем – 1.851 човеком (листа је од оне за претходну годину краћа за девет имена).