Кијев „осваја” исток Украјине

После прекјучерашње бунта проруских демонстраната на истоку Украјине и проглашења независности „Доњецке Народне Републике”, украјинска полиција покренула је јуче, како је саопштила, антитерористичке операције у Харкову, при чему је због заузимања регионалне зграде управе ухапшено 70 активиста.

„Покренута је антитерористичка операција. Центар града је блокиран заједно са станицама метроа. Не брините. Кад будемо завршили, отворићемо их поново”, навео је украјински министар унутрашњих послова Арсен Аваков на својој фејсбук страници, пренела је агенција Ројтерс.

Министарство унутрашњих послова саопштило је да су притворени осумњичени за „нелегалне активности које се повезују са сепаратизмом, организацију масовних нереда, нарушавање људског здравља и нарушавање других закона”, јавила је украјинска новинска агенција Интерфакс.

Итар-Тас додаје да су додатне специјалне полицијске јединице раније повучене из других крајева земље и распоређене у источним и јужним регионима Украјине.

„Те специјалне полицијске снаге су спремни да изврше оперативне задатке без узимања у обзир тренутно стање на локалу”, навео је Аваков.

Руска агенција наводи да је после Доњецка група јавних личности одржала састанак у регионалном енергетском постројењу и изразила неповерење посланицама регионалног савета Харкова и одлучила да прогласи независну државу под називом – Народна Република Харков.

Учесници састанка су навели да ће одлука ступити на снагу пошто буде потврђена на регионалном референдуму.

Заменик украјинског премијера Виталиј Јарема, који је упућен у Доњецк да координира активности агенција за спровођење закона, рекао је јуче да „неће бити јуриша на регионалне зграде власти”, које су у недељу заузели демонстранти и прогласили независну Доњецку Народну Републику, преноси Танјуг.

Он је, у изјави за локалну телевизију, казао да је одлука донета на основу резултата разговора са представницима демонстраната који бораве у регионалном енергетском постројењу и напоменуо да би „тренутна ситуација у Доњецку могла бити решена само на миран начин, без употребе силе”, наводи Итар-Тас.

У међувремену, у нередима у граду Николајеву, на југу Украјине, озбиљно је повређено најмање десеторо људи, преносе медији. Како је објавио „Глас Русије”, проруски активисти су безуспешно покушавали да уђу у зграду локалне самоуправе, одакле су их одбиле присталице Мајдана. У сукобима су коришћене шок бомбе и петарде.

Мирно није било ни у Врховној ради у Кијеву. Посланици парламента јуче су се жестоко посвађали и потукли, након што је лидер комуниста Петро Симоненко оптужио националисте да то што су на почетку кризе у Украјини прибегли екстремним тактикама иде наруку Русији.

Симоненко је разгневио националисте када је, мислећи на демонстранте који су заузели зграде регионалне владе у источној Украјини, рекао да су националисти почетком године направили преседан заузимањем зграда владе док су демонстрирали против председника Виктора Јануковича.

„Ви данас радите све да застрашите људи. Хапсите их, свађате се са онима који имају другачије мишљење од вашег”, рекао је Симоненко пре него што су га посланици „Свободе” одвукли са говорнице.

С друге стране, како је саопштено у Москви, Русија је спремна да учествује у разговорима са Бриселом и Вашингтоном о будућности Украјине, али инсистира на томе да и југоисток Украјине буде присутан у преговорима, рекао је јуче шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.

„Ми смо заиста спремни да размотримо мултилатералан формат преговора у којем би били заступљени Европљани, Американци, Русија и украјинске стране”, рекао је Лавров на заједничкој конференцији са шефом дипломатије Анголе у Москви, пренео је АФП. „Залажемо се да и југ и исток Украјине буду присутни у таквим разговорима”, додао је он, напоменувши да САД и ЕУ спроводе опасну политику терајући Украјину да бира између Запада и Истока.

Лавров је уједно, како наводи Ројтерс, одбацио оптужбе САД да Москва дестабилизује Украјину и рекао да ситуација може да се поправи само ако се узму у обзир интереси руске заједнице у Украјини. Он је поновио апел Москве да се промени устав Украјине како би се гарантовала права руског народа у тој земљи.

Министарство иностраних послова Русије изразило је забринутост због „учешћа америчких плаћеника у војним припремама у Украјини” и позвало да се прекине са активностима „које у себи носе опасност од избијања грађанског рата”.

„Према информацији коју поседујемо, у југоисточне области Украјине, укључујући Доњецк, пристижу јединице унутрашње војске и националне гарде Украјине, уз учешће екстремиста нелегалне оружане формације Десни сектор”, наводи се у саопштењу и додаје да „нарочиту забринутост изазива околност да је тој операцији прикључено приближно 150 америчких специјалиста из приватне војне организације ’Грејстоун’, преобучених у униформу бораца јединице ’Сокол’”.

Како преноси руска државна агенција, указује се на то да они имају задатак насилног гушења протеста југоистока Украјине против политике актуелних власти у Кијеву.

„Организатори и учесници те провокације преузимају на себе огромну одговорност за стварање претње по права, слободе и живот мирних грађана Украјине и стабилност украјинске државе”, упозорава руски МИП.

Генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен изјавио је јуче да ће се Русија, уколико пошаље трупе на исток Украјине, суочити са „озбиљним последицама” по своје односе са Северноатлантским савезом.

„Уколико би Русија додатно интервенисала у Украјини, то би била историјска грешка. Имала би озбиљне последице по наш однос са Русијом и још више међународно изоловала ту земљу”, истакао је Расмусен на конференцији за новинаре у Паризу, а пренео Ројтерс.

Он је такође апеловао на званичну Москву да се повуче и не изазива додатну ескалацију ситуације на истоку Украјине, где су прекјуче проруски демонстранти заузели зграде локалних администрација у Доњецку, Харкову и Луганску.

„Сваки други потез у источној Украјини би представљао озбиљно заоштравање ситуације, а не смиривање”, рекао је Расмусен и додао да Русија мора да повуче „на десетине хиљада војника” које је груписала на украјинској граници.

С. Самарџија

----------------------------------------------

Шојбле: Украјинска криза прети немачком буџету

Берлин – Немачки министар финансија Волфганг Шојбле упозорио је јуче да би криза у Украјини могла да угрози покушаје Берлина да идуће године уравнотежи буџет. „Нико не зна како ће се ствари развијати у Украјини”, изјавио је министар за немачки дневник „Билд”, додајући да ипак постоје добре шансе да буџет буде уравнотежен и да ће влада учинити све што је у њеној моћи да то оствари.

----------------------------------------------

Харков одбацио захтев демонстраната за референдум

Кијев – Украјински град Харков одбацио је јуче све захтеве проруских демонстраната, који траже референдум за већу аутономију од Кијева.

Демонстранти су и даље испред градске владе, чију су зграду заузели у понедељак, али су из ње јуче ујутру избачени.

Заменик гувернера Харкова, Василиј Хома, рекао је Агенцији Франс прес да су одбачени сви захтеви демонстраната јер су „апсолутно неизводљиви, немогући и незаконити”.

----------------------------------------------

Демонстранти негирају оптужбе

Кијев – Проруски сепаратисти који су јуче заузели зграду Украјинске службе државне безбедности (СБУ) у Луганску, на истоку Украјине, негирали су оптужбе СБУ да су у то здање поставили експолозив и да у њему држе људе против њихове воље.„Нема експолозива, нема талаца. Не требају нам таоци да бисмо добили оно што хоћемо”, рекао је Антон, једн од учесника протеста, који је себе описао као координатора целе акције, јавио је Ројтерс.