Скандал-мајстор

Познатог српског навијача (ПСН) упознао сам пре неколико година, када је почео да издржава казну у заводу за малолетнике. Питао сам га да ли је свестан своје популарности.Само се насмејао.

Спадао је у групу осуђеника који су према службеним лицима коректни кадасу насамо. У групи, као и већина, мењао је понашање. Од њега се очекивало да учини нешто несвакидашње.

У затвору је остао упамћен по две ствари. Једна је позитивна: сам је сазидао чесму у затворској гаражи. Друга је негативна: алкохолисан, уринирао је на васпитачка врата у затворском дому културе. На то што је ПСН сазидао од камених коцки лепу чесму, мало је ко обратио пажњу. Али, чим је нешто лоше урадио,одмах се прочуло. Из свега се може закључити да је реч о скандал-мајстору, то јест да уме да учини гест који одмах добија на популарности (у жутој штампи).

По изласку са издржавања казне,одмах су му „наместили”. Шибао се, наводно, с неким странцима. Што очито говори да се на слободи није најбоље снашао.Да јесте, он би од својих другара добио подршку да отвори неки кафић или сплав који би био посећен. Сви би долазили да виде ПСН-а. И сви би се изненадили јер би пред собом видели лепо васпитаног младића пријатног изгледа, који спада у ону групу, што би се рекло: добрих младића из комшилука. И уместо да се обогати на свом имену, ПСН је учешћем у тучи себи направио нову лошу рекламу.

Ипак се уз пратњу свог адвоката предао. Па га је затимпрвостепени суд ослободио оптужбе. Али је апелациони ту пресуду укинуо. Дакле, исти онај апелациони који му је својевремено вишегодишњузатворску казну преполовио... Зато мислим да ПСН није паметно урадио што у затвору није стигао да прочита чувени „Процес”, у којем сеописује судски процес који се води против Јозефа К. Главни јунак с временом сазнаје да постоји формална разлика између стварноги привидног ослобађања. Код стварног ослобађања списи процеса се потпуно уклоне, они сасвим ишчезну из поступка, и не само оптуженица већ и процес и чак ослобађање бивају уништени, све се уништава (Кафка, 1989: 132).

Другачије је код привидногослобађања, којеје очито карактеристичноза ПСН. Са актом се не дешава никаква већа промена, сем што је ослобађањем обогаћен потврдом о невиности. Али у свему осталом остаје у поступку и он ће, како захтева непрекидна веза између судских канцеларија, бити прослеђен вишим судовима (у конкретном случају:апелационом), а онда опет враћен нижим (тј. основном суду)

Да је тог дана дошао код васпитача у дом културе и затражио на читање Кафкин„Процес”, ПСН би схватио дана суду нема заборава.

Социолог, бивши затворски васпитач