Бесплатан интернет само код комшије

Ако грчки премијер Антонис Самарас испуни обећање, ова земља ће до краја године добити бесплатан бежични интернет. Кроз инвестицију од 15 милиона евра, биће покривена са 4.000 до 5.000 јавних приступних тачака (хотспотова).

Грчка влада уложиће новац из програма ЕУ за дигиталну конверзију. Планирано је да бесплатним интернетом буду покривене све градске скупштине, археолошки локалитети, музеји, луке и марине, рекао је за лист „Катимерини” Менелаос Дскалакис, генерални секретар за телекомуникације.

Слични програми постоје у Лос Анђелесу, Њујорку и још неким градовима у свету.

Mало пре најаве да Грци добијају бесплатни интернет, из Брисела је стигла вест да ће унутар ЕУ бити укинут роминг, па је и једно и друго био повод да наши грађани јадикују како упркос ниском стандарду плаћамо нешто што је другима бесплатно.

Кад је реч о ромингу, прописи важе унутар ЕУ, па можемо да се надамо да ће и за нас једног дана овај трошак бити укинут. A бесплатан интернет какав се уводи у Грчкој заправо је оно што већ постоји у многим хотелима, кафићима или интернет парковима захваљујући донацијама телекомуникационих компанија. Ако се узме у обзир да је у овим случајевима он већ плаћен кроз цену основне услуге (преноћишта или пића у кафићу), а да оно што држава инвестира грађани дају кроз порез, испада да је бесплатан интенет могуће добити евентуално код комшије који се није заштитио лозинком.

Грци ће наравно и даље плаћати интернет у својим домовима, а фирме у пословним просторијама. Ако се грађани или туристи определе да користе овај јавни, на једном покривеном месту везу ће моћи да користи око 40 људи, али максимално 30 минута.

Небојша Васиљевић, помоћник у министра у министарству трговине и телекомуникације, каже да је сличних пројеката било у свету и да је то једна од мера за развој широкопојасног интернета.

– Ми имамо планове за развој бродбенда (широкопојасног интернета), али тренутно не ту врсту. Фокус је, с једне стране, да створимо услове да оператери што боље функционишу, а да се у мање насељеним деловима где је смањен комерцијални интерес подстакне развој бродбенда, на пример, тако што ће инфраструктуру да гради локална самоуправа или држава или по моделу јавно приватног партнерства – каже Васиљевић.

И у будућности у којој ће према прогнозама аналитичара све бити повезано на интернет, од аутомобила до фрижидера, тешко да ће бити бесплатног приступа глобалној мрежи.

– То је скупа инвестиција. Скупо је и за одржавање и те трошкове неко мора да покрије. Поменути модел може да буде нека врста допуне, али не улази се у једну тако велику инвестицију не знајући њену одрживост кад већ имате уређени систем у ком сте дали оператерима улогу да се тиме баве – закључује Небојша Васиљевић

Цену интернета одређује цена тржишта, а Републичка агенција за телекомуникације је регулатор тог тржишта и може да донесе одређене мере да оператерима са већим тржишним уделом уведе мере ограничења.

По последњем извештају ове агенције (за 2012. годину), просечна цена месечне претплате за стални приступ интернету је око 1.500 динара, док су се приступне брзине повећале. Наши грађани користе интернет у оквирима светског просека и испод просека кад су у питању развијене земље.

Проценат домаћинстава који имају приступ интернету од куће износи 47,5. Просечан износ рачуна је 1.225 динара (када се урачуна и дајал-ап), што је 2,61 одсто просечне зараде.

Приходи оператера од интернета су у 2012. износили 18 милијарди динара – око 3,1 милијарде динара више него претходне године.

Ј. Ј. К.