"Помозите да убијем шестицу на лотоу"

"Помозите ми да убијем шестицу на лотоу! Дајте ми да добијем тај број погодака бар, не морам седмицу, кад већ немам среће у животу. Можда ћете ми ви помоћи, пошто седите у скупштини", пише у писму које је Зоран Агић послао Одбору за представке и предлоге Народне скупштине Србије. То је само једна од најразличитијих представки које свакодневно стижу у службу овог oдбора чија су врата нон-стоп, чак и сада, током лета када скупштина не ради, отворена за грађане којима је она "последњи трачак наде да ће исправити неправду", и онда када то од ње никако не зависи, каже за "Политику" секретар Одбора Никола Митић.

Тако смо наишли и на допис "остарелог" младожење, 64-годишњег Милојка Зимољића: "Помозите ми да се први пут оженим. Време је. Можда ви у скупштини можете да учинитe да ме више не бије лош глас". Има и оних који телефоном зову службенице Одбора са "жалбом" типа: "Имате изузетан глас, када могу да се код вас пожалим на своје проблеме"...

Међутим, каже секретар Одбора, много је више озбиљних представки, с обзиром на то да служба разматра и примедбе грађана упућене другим скупштинским одборима, па и председнику парламента. Има и молби које наизглед никако нису у надлежности Одбора за представке и предлоге, а Одбор је успео успешно да их реши, наводи Митић:

"Помозите ми да не умрем на ногама", написала је 75-годишња Светлана Бабић која је представку сама, иако једва ходајући, донела у парламент, тврдећи да дуго покушава да издејствује да јој се угради вештачки кук. Службеници одбора успели су, каже Митић, да преко Фонда здравственог осигурања обезбеде 86.000 динара, а после успешне уградње, госпођа Бабић успешно је "дошетала" да захвали члановима Одбора.

Оболео од тешке инфективне болести Зоран Житић се из унутрашњости Србије упутио право на скупштинска врата усмено испостављајући жалбу: "Дошао сам да умрем у Београду". Службеници Одбора су одмах позвали такси, отпратили га и сместили на Инфективну клинику, где је успешно излечен.

Ипак, каже Митић, грађани се Одбору за представке најчешће обраћају незадовољни радом судова, односно начином одлучивања судије или спорошћу судских поступака. Одбор, чији је задатак да разматра представке и упућује грађане на правни лек, у тим случајевима најчешће од суда тражи извештај о процесу, а онда упућује правне поуке.

– У само одлучивање не можемо никако да се мешамо. Али, можемо да помогнемо када неко сумња у исправност поступка или се жали, као што имамо случајеве да парница траје седам-осам година . Тада, након увида у извештај суда, грађанима сугеришем коме да се обрате. У случају да сумњају да је судија примио мито, саветујемо да се обрате тужиоцу подношењем кривичне пријаве – каже Митић.

То је одбор учинио и када је добио писмо мајке која не жели бившем супругу да дозволи да насамо виђа ћерку, сумњајући да је склон злостављању детета, саветујући јој да одмах поднесе пријаву уколико има аргумената.

Међутим, све чешће грађани се жале зато што су остали без посла и због начина на који се то десило, а најчешће у тим случајевима траже да им Одбор помогне да остваре социјалну помоћ.

– Добили смо и једно трагично писмо: " Супруга и ја упознали смо се радећи у истој банци, која нам је помогла да и наше венчање и кућење буду како ваља. Добили смо двоје деце, а онда, као у најгорем тешком филму, обоје остали без посла. Сналазили смо се док смо могли, сада идемо заједно у Дунав!". Одбор је успео да помогне да се бар један родитељ запосли, каже секретар.

– Наравно, оно што ми можемо да учинимо углавном се своди на то да им објаснимо које су њихове правне могућности, и да их упутимо на институције које могу да им помогну. Свакако да не можемо никоме да обезбедимо ни посао ни социјалну помоћ, иако је разумљиво и да се грађани у неприлици којој не виде решење обраћају Народној скупштини – додаје Митић.

Овај одбор, подсећа, почео је први да разматра притужбе родитеља који су својим сумњама да су новорођенчад у нашим породилиштима нестајала у непознатом правцу усталасали јавност "афером беба", после чега је основан анкетни одбор Скупштине Србије који се том афером бавио.

Тренутно, у канцеларији службе овог одбора могу да се нађу и притужбе на трошкове лечења, на тешкоће у вези са набавком лекова, као и апели сиромашних да им се обезбеди неки оброк или кров над главом. Расељени са Космета неретко се обраћају Одбору за оствaрење својих права, за помоћ у налажењу стана, посла и несталих рођака. Раније, њихове молбе директно су прослеђиване Координационом центру за КиМ, а откако је основано Министарство за Косово и Метохију упућују се из скупштине на његову адресу.

У Одбору се сећају писма избеглог грађанина окаченог о врат псу који га је донео: "Од мојих само је Рекс преживео ’Олују’".

--------------------------------------------------------------------------

Више од 10.000 жалби за три године

Како подсећа секретар Одбора, у последње три године Одбору се обратило више од 10.000 грађана. Наиме, служба Одбора је обрадила 3.795 писаних представки, а запослени у служби су разговарали са 3.771 грађанином у просторијама парламента и одговорили на више од 4.000 телефонских позива.