Лекар лечи, а не води истрагу

Коначни циљ медицине је свакако лечење и излечење, па као такав, нема алтернативу. Правне норме и поверење у лекара нису алтернативе које се међусобно искључују, него су два комплементарна чиниоца у систему односа лекар-пацијент. Да би се спречио још већи губитак поверења, лекар при доношењу одлука треба да буде обавезан мерилима своје савести, медицинске етике, које, такође, имају и правну подлогу. Према кодексу медицинске етике, лекар се обавезује да ће у обављању своје делатности свим својим способностима чувати хуманистичку традицију лекарског позива, одржавајући високе стандарде стручно-научног рада и моралног понaшања, чувајући људски живот од његовог почетка све до смрти, без обзира на животну доб, пол, националну, расну, верску и политичку припадност пацијента. Такође, лекар мора у пуној мери да поштује људска права на живот, слободу, интегритет, приватност, лични и породични мир, достојанство, етичке кодексе и правне норме који то регулишу.

Према речима др Марка Контића, председника Етичког комитета Српског лекарског друштва, сваки човек који је болестан има право да да добије медицинску помоћ, а, с друге стране, сваки лекар је обавезан да му то и омогући.

– Медицинска етика обавезује лекара да у сваком тренутку и на сваком месту пружи помоћ болесној, повређеној особи, да сваком пацијенту коме је угрожен живот укаже неопходну медицинску помоћ и –уколико му је неопходно даље лечење – да обезбеди и његов транспорт у другу медицинску установу. То није само етичка норма, већ и законска обавеза, а лекар који не пружи помоћ пацијенту подлеже кривичном закону. То је обавеза свих лекара, без обзира на то да ли раде у државној или приватној установи, или им се пацијент појави на кућном прагу. Такође, уколико лекар процени да је реч о сумњивим прострелним ранама или насилним повредама требало би да у року од 24 сата обавести надлежне истражне органе. Међутим, често се дешава да подаци које дају пацијенти или родбина нису одговарајући и не указују да је реч о насилном повређивању што отежава процену начина задобијања повреде – каже др Контић.

Према његовим речима, лекар је дужан да региструје, упише пацијента у посебан картон, као и повреде које је имао и указану помоћ, а све остало је ствар индивидуалне процене.

– Уколико је лекар указао пацијенту неопходну медицинску помоћ и уписао га у картон и проценио – на основу података, које му је дао пацијент и на основу повреда – да не постоји разлог за пријаву истражним органима, нема тог закона према којем би требало да одговара. Само уколико не пружи пацијенту помоћ подлеже кривичном закону. Наравно да је др Слободан Ивановић морао да укаже помоћ пацијенту који је дошао у његову клинику без обзира на то чиме се тај пацијент бави или како је задобио повреде. Посао лекара је само да лечи, а не да води истрагу о пацијентима, то је посао правосудних, истражних органа. Свако мора да обавља посао за који се обавезао – нагласио је др Контић.