Самохрани родитељи

Већа изложеност здравственим ризицима, израженија усамљеност, за петину нижи приходи – део су потешкоћа једнородитељских породица у односу на двородитељске. То су неки од налаза истраживања „Једнородитељске породице у Србији – социолошка студија” Института за социолошка истраживања београдског Филозофског факултета, објављене у сарадњи ове научне установе и „Чигоја штампе”. На ових дана одржаном стручном скупу учествовали су аутори – социолози Смиљка Томановић, Милана Љубичић и Драган Станојевић и представници државних и здравствених институција и НВО сектора.

Родитељи и деца у једнородитељским породицама, рекао је Драган Станојевић, изложенији су акутним и хроничним болестима.

– Треба стога размислити колико је такво њихово здравствено стање претходило томе да ове породице постану једнородитељске – упозорио је Станојевић, алудирајући на појаву да очеви, на пример, не признају или напуштају децу са сметњама у развоју.

У најлошијем положају су невенчане мајке. Трећина их нема посао, а свега четвртина су власнице некретнина у којима живе. Близу 17 одсто њих похађало је само основну школу, због чега испољавају ниске образовне аспирације за своју децу. Предраг Петровић из Министарства рада, запошљавања и социјалне политике сматра да томе доприноси друштво, чији традиционални систем стигматизује невенчане мајке. Говорећи о разведеним породицама, Драган Вулевић, начелник у сектору Министарства за бригу о породици и социјалну заштиту, рекао је да се закључци ове студије једино по терминологији разликују од налаза његовог истраживања из 1987. године.

– Ништа се од тада није променило. Потребно је реформисати породични закон дефинисањем породичних односа. Супружници се могу развести као партнери, али ниједан од њих не може се развести од улоге родитеља – истакао је Вулевић.

Чак две трећине невенчаник мајки не примају алиментацију. Томе доприноси траљаво судство које нема ефикасне механизме да примора неплатише. Зато је Вања Мацановић из Аутономног женског центра истакла потребу доношења посебног закона о алиментационом фонду по узору на Словенију.

Смиљка Томановић је упозорила на ризик од социјалне искључености невенчаних мајки, посебно оних са више деце, јер многе немају подршку најближих, а имају ниски материјални статус. Немогућност усклађивања радних и породичних обавеза иначе је тешкоћа својствена једнородитељским породицама.

– Међу осталим њиховим проблемима су и недостатак новца и времена за своје потребе, умор и нерасположење – истакла је Смиљка Томановић.

Упозоравајући на дискриминацију послодаваца према невенчаним или разведеним родитељима, Драгана Соћанин из Удружења „Родитељ” и Наташа Глигоријевић из Удружења „Јелек” истакле су потребу увођења пореских олакшица за оне који легално запошљавају самохране родитеље.

Милана Љубичић је указала на стварање „табора” унутар једнородитељских породица, посебно код разведених родитеља који користе манипулисање лојалношћу или подршком да придобију дете на „своју” страну.

– Пример су родитељи који деле са децом тајне за које други не смеју да знају или штите дете које се непримерено понаша – додала је она.

Даница Тошановић-Јанковић и Борјана Савић, породични терапеути из Клинике за психијатријске болести „Лаза Лазаревић”, рекле су да чланови једнородитељских породица често нису довољно информисани о институционалној и неформалној подршци која им је на располагању.

--------------------------------------------------------------------------

Истраживање спроведено у 48 општина

У студији „Једнородитељске породице у Србији” сабрани су резултати анкете спроведене у 48 општина у нашој земљи. Узорком је обухваћено 855 породица које чине разведени, обудовели или невенчани родитељи и њихова деца. Међу испитаницима је било 743 мајке и 112 очева који живе са малолетном децом и без партнера.

--------------------------------------------------------------------------

Сами сте бирали за кога ћете се удати

У студији се наводе и потресни примери одговора које су чланови једнородитељских породица добијали од надлежних институција којима су се обратили за помоћ. Тако је једној разведеној мајци на молбу за савет од социјалног радника стигао одговор: „Сами сте бирали за кога ћете се удати”. Другој испитаници, мајци здравствено угроженог детета, речено је да су деца с посебним потребама заразна и да ће, ако се њено дете убаци у групу за помоћ, остала деца бити заражена.

Смиљка Томановић сматра да су ови примери изузетак који не треба уопштавати, али су забрињавајући јер показују да је друштвена стигматизација присутна и тамо где не сме да је буде.